Stražilovo

Б р . 15.

СТРАЖИЛОВО

237

НАШЕ ГИМНАЗИЈЕЛ ОД ЈОВАНА ТУРОМАНА.

длуком народне скупштине у Нишу подиг'нуте су седморазредне наше гимназије на 8 разреда. То нам даје повода, да бацимо један ма и летимичан поглед на наше школе. и то за овај мах на паше гимназије. Почећемо овај поглед наш са једним наводом из Панчићевог чланка, који је штампан у последњој (66.) књизи Гласника Срп. Уч. Друштва, а којем је наслов: „Нова грађа за флору кнежевине Бугарске." Поменути навод гласи: „Софија расте на југоисгочном свом крају — пошав од кнежевог конака на југ, и ту почиње да се заодева у европско рухо. Од нових, последње (1882.) године иодигнутих зграда најугледније су велика гостионица „Блгарија" и гимназија, у којој се за сада и собранија држе." Године 1882., кад је у бугарској престоници подигнута једна од најлепших зграда, зграда гимназијска, која је стала 600.000 динара, навршило се било новој држави бугарској тек четири године живота, А држава српска постоји ево, слава богу, већ седамдесет година, па до данданас нема у својој престоници зграде гимназијске. Најглавнија средња школа у нашој отаџбини, велика гимназија београдска, има свој квартир у Мишиној задужбини, згради великошколској, и дотерала је дотле, да јесенас у свој I. разред није могла ни једног новог ђака примити. Док још Србија никоме ништа није дуговала, не паде нам на памет, да за, тако рећи, најважнију школу достојан дом у Београду подигнемо. ТЈоследњих шест година задужисмо Србију са толиким милионима динара, па се оиет до данашњег дана не сетисмо, да учинимо оно, што Бугари учинише одмах после четири године свога живота државног. Па још и ово треба узети на ум. Бугарска гимназија у Софији јесте хуманистичиа, дакле по појмовима целог образованог света арава гимназија. Ми пак да смо до сада и подигли зграду гимназијску и то ма како угледну и величанствену, опет не би под кровом њеним била гимназија, већ завод некакав, коме друкчије име приличи. Хоће ли будућа осморазредна гимназија наша бити права гимназија, или ће се може бити хемија, биологија, антропологија, геологија и т. д. учити још у већој опшириости, идемо да видимо. Но толико већ сада кажемо, да отаџбина наша неће имати завода, који заслужује, да се назове гимназијом, ако досадањи наставни план гимназијски остане, па ма гимназија подигнута била не на 8, већ на двапут и трипут по 8 разреда.

Ми имамо 22 средње школе, које носе име: гимназија. И то у Београду, Крагујевцу, Нишу, а на годину и у Зајечару, имамо потпуне гимназије; а у других 18 варошица имамо толико нижих гимназија. Но нити су наше гимназије гимназије, нити су наше ниже гимназије ниже гимназије. Да наше гимназије нису оно, што сви народи разумеју под гимназијама, познато је свакоме, ко се иоле разуме у стварима школским. А и онај, који се не разуме, може лако сазнати. Нека на пр. родитељ какав, чији је син свршио, рецимо, пети или шести разред у којој нашој гимназији, покуша свога сина одвести ма куд на страну у гимназију, видеће, да му син са поднетом сведоџбом нигде неће бити нримљен. Да наведем овом приликом пример један, који је у томе иогледу врло поучан. Пред почетак прошле школске године доведе један родитељ свога сина, који је свршио 4 нижа разреда гимназијска у Чачку, у Нови Сад, и хтедне га дати у тамошњу српску гимназију. Па знате ли, шта му је рекао управитељ те гимназије ? „ Син ваш не може због незнања језика латинског, који се у нас учи од првог разреда, бити нримљен ни у пети ни у четврти, ни у трећи, ни у други разред; и како још у нас у Угарској постоји закон, да се у гимназију примају деца, којима има вивЈе од девет, а мање од дванаест година, а син је ваш, као што мало час рекосте, навршио већ 14 година, то га не бих могао примити ни у разред чрви ." Што је овај Чачанин искусио у гимназији новосадској, то би искусио и у свакој другој страној гимназији. Овде ће, извесно знам, по који читалац упасти ми у реч са примедбом: „А шта се нас тиче уређење страних гимназија ? Ми смо своје уредили према нашим потребама, па квит рачун." 0 овим „нашим потребама" биће иосле говора; а сад опет да наставимо, где смо прекинули. Наше ниже гимназије могле би се назвати и нижим реалкама, јер су законом изједначена четири нижа разреда гимназије и реалке. Који се год предмети уче у четири нижа разреда гимназијска, они се исти уче и у четири нижа разреда реалке. Због ове истоветности предмета у нижим гимназијама у нас и нема првог и другог разреда реалке, већ се ова оба разреда свршују у гимназији. Гекосмо, да би се наше ниже гимназије могле назвати и нижим реалкама, и зашто би се тако с. потпуним основом могле назвати. Но куд и камо би било још и коректније, да се наше ниже гимназије

*) У овој расирави говори поштовани пиеац о гимназијама ј Србији. — У.