Stražilovo

Бг. 15.

233

љам да ли да загазим у ватру, да ли да се ватам у бој и у коштад, или да седим с миром и у миру у пустињи, у самостану, а борбу и бој, и челенке и кићенке, и победу и тријумфе да оставим другима, који су за борбу и за паприште и тркалиште, који су вични боју; једном речи, да оставим то старим, и као што се данас каже, оаробаним мејданџијама. Па и онда, кад ми се већ досади читати и слушати, што г. Панта и дружина Пантина пише и пискара, говори и говорка; и кад се на то пискарање и говоркање мало наљутим и у љутини поскочим и исправим се, те се одлучим на подвиг и ратовање, а ја, као што сам од нарави страшљив и плашљив и неуздајући се јако у се и у своје кљусе и у свој зарђали у корицама мач и у свој бесперни буздован — у своју неизвеџбану снагу, волијем се најпре поиграти и мотати с оном лаконогом и брзоплетом а мало охолом и поноситом господом, с оном трошном грађом и лако наоружаним — 1еУ18 аипаШгае — људима, па тек, кад се кљусе или коњ од мејдана разигра, кад осети крв те му се црно навуче на очи, заслепити и јурнути на тешке оклопнике и бојнокопљанике; или друкчије казати, волијем на војводе и дружину Љутице Богдана, него на самога Љутицу Богдана, па тек кад с војводама свршим и руке им вежем, ударити на самог Љутицу Богдана. Држећи се тога правила, што је таман према мојој плашљивости и неувеџбаности, — волио сам и у овом случају поменути најпре млађе изворе и оне, који се тим млађим и већ замућеним изворима служили и на тима своје тврдње оснивали, па * кад с њима раскрстим, онда тек поменути и најстарији извор и најјачег сведока и онај јаки ступ, на који се Орбин наслонио и који с Орбином и све оне ситније, који се за Орбина ухватили, држи и подржава. И ја сам се мотао с оном ситном господом, кресао и сасецао оне изданке, оно ситно пруће, што је избило из тог ступа, тога раста, али Лаоник није ми и на час излазио из памети; ја сам ударао, секао и бб око себе, али сам уједно и зебао у срцу и увек ме је зној пробио, кад сам се год живље опоменуо или само помислио на Лаоника из Атине, и на његову „турско- грчку историју", обично „с1е ге1>ш Титета 1п,ч1;ог1агит 1 Љгг X." цитирану, и шта је Лаоник о кнезу Лазару написао, и какав ми љути бој с тим турско-ттрчшм Лаоником предстоји. „Лаоник! Лаоник!" одјекује са свију страна. Дакле Лаоник. Г. Рачки протумачио је речи Лаоникове те ншпе ио Лаопику на поменутом месту:— „и наиокон — (7) иостави цар Стефан за намесника и главара — у Подунављу и Посављу Лазара и —." Живио г. Рачки! заори се са свију страна. Живио пречасни, мудри, трудољубиви, неустрашими г. Рачки!

У1уа1; Шш^пввтшв Ооттш — Шшћчззтт« ас геуегешЊзттв Воттш, <1. КаскН Слава -дичном председнику југославенске академије знаности и уметности! Живио заточник браће наше, потомака белих Хрвата! Живио напокон заточник Лаоников, Лаоника, турско-грчког писца! Живио, трипут живио, ето он нам је спасао и Подунавље и Посавље и Лазара у Подунављу и у целом Посављу! Море људи, не прекидајте ме, оканите се ликовања; није још време ликовању и ујуа^-усклицању. Живио, живио и опет живио г. Др. Рачки, први дјејеписац на словенском југу! Море људи, освестите се, умирите се, не предајите се и сетите се ваших старих и старе оне изреке: „Латини су старе варалице!" Господин Рачки није ни Латин ни Латинин, већ прави Славјанин, Словенин, Словинац, прави коренити Хрват, а песма каже: „Знам Хрвата, знам мог брата!" Живио брат наш Др. Рачки! Море људи, а знате ли ви, игга је све писао и написао, и шта је све казао и доказивао тај г. Рачки? Знали ми то или не знали: то се тебе ништа не тиче и није нужно, да све то знамо, кад знамо, врло добро знамо и ето смо се сад баш уверили, да нам је г. Рачки брат, присни род и крв наша, па знамо и уверени смо, да брат не може писати небратски. Не моаге ? Ето питајте г. Александра Сандића у Н. Саду, да ли може, и он ће вам казати. А што ти нас шиљеш до г. Сандића и какав је Сандић човек или муж? Какав нам је он јунак и срчан човек — согс!а1;ш ћото? Ето има већ скоро 20 година, како све једнако нариче за палим војводама и јунацима нашим; нариче, лелече и сузе рони за војводама и јунацима, којих је било али сада нема. Та од самих суза његових, што их је он досле од 18 и више година овамо нролио за Чичом и оним добом, кад је Чича војевао и бранио шајкашку крајину, од самих тих суза, велимо, —■ да су то само праве сузе биле, — створила би се до данас река, која би могла опрати и однети са собом у Црно море сав јад и гад и несклад и разлад наш и између нас! Јест, ал суза извире из срца, а Сандић нема срца. Та Сандић нема ни онолико срца, колико једна жена, колико је имала Маргита девојка. Почуј само, шта вели стари гуслар. Старац Милија, који ли је био и како ли се звао онај стари гуслар, који пева: —■ на Прилипу граду бијеломе, онђе бјеше Краљевићу Марко. Па чу ли селе, Маргита ђевојко! Све то бјеху наше војеводе, све су били, па су преминули, који, селе, они ночинуше, а који ли оии изгинуше; даиас тога нема ни једнога, сам остаде у Сријему Рајко, као суво дрво у планини; шта ће себе, шта ли ће