Stražilovo

ВР. 20.

ОТРАИЖЛОВО

309

увек пспало за руком. Тако се сећам, кад мк јс опет једном нагласио, како 1.е у н- к(»ј ствари . нитати брата, да је страшно ушенртлшо, особито онда, кад је осетио, да је то мени иагледало смешно. Бидите,* рекао је, не би ли сткар уагладир, »ми смо један на другог тако навикли, да нисмо у стању један беа другог ништа урадити, па ни најништвкије ствари«. Једиа сам могла на^ти, шта да му на то одговорим. Јер да сам му у онај мах искрено рекла, шта сак мислила. увредила бих била у аему мушки нонос. па из тог узрока сам му истину нрећухала. и за то се ни данас не вајем. Та он је сам хтео, да не буде пред-а-мном нонижен! Али како се само дао тако туторисати? Ов, који је од увек хтео да важи за самовољу! Еакав ли је само узрок био, који га је гопио, да се бра1у тако покорава? Јер то покоравање носило је на себи чудноват, неприродан вид. Јадни Павле! И данас још кад на то нбмислим, жалпл. га од свег српа. Ал он је хтео да брату своме шше све, и ја сам се у томе с њнме морала сложити. II нисао је. Од онога дана. кад смо нрви нут говорили о Ан1)елији. билисмосејош више епријате .Били, а кад сам му ја нризнала све. што је бнло из-

међу мене и Вошслава, живили см > као бра;; н сестра, V којп.ч су сродне ;уше. Њгје било 'дана, кад иисмо новерл.иво разговарали. Једном речи: једно другом смо казивали не само све. јпто нам се дешавало, већ и оно, што смо мислили. Прегресали смо све, на чак и породичне ствари: а за чудо. увек смо се у мшпл.ењу сложнли. Са свим смо се разумели. Сећам се. као да је данас било, како ме је жалио, када му оно искрено прнноведих цео свој агивот. Бшнта му нисам затајала, а сваки, иа и пајмањи случај иропратила сам стварним доказима. А кад најпосле заврших, да крај свију иоднесених жртава, тграј свега, што сам натила, и опет неЈл- бити срећна, јер ми се Чини, да ћу се морати одрећи Војис.лава. узе ме' он за руку на рече са с;ажал>ењем: »Олга, Олга, и ви сте дошлп дотле, да можете рећи : „Ешђећгеп 8о11§{ с!и, воИб! етђећгеп !•• Мало заћутп на онда настави : »Јадна Олга, вн сте друкчију срећу заслужили *. А да му је у опај мах ко шануо, да ће баш он бгпи онај, којп ће оно мало рушевине моје среће, што ми је јоги иза буре мо'г јадног живота заостало, немилице д(> темсља срушити. без сумње бп се с њиме ухватио у коштац!

-V-

НагтавиКе се.)

АГИТАТОР.

РОМАН ИЗ СЛОВЕНАЧКОГА ЖИБОТА. НАППСАО ЈАНЕО КРСНИК. (Наетапак.)

III.

ил " некако пред свршетак поклада. кад % јодиот јутра изненадише одличније "Борјаве ^ "иа руасичастој харткји штамиани иозиви на вечерњу ааблку, коју прнређује спахија Меден. Момак,'који је 1>азносио позиве, инје био ливрејисан; био је то балптоваиов сл^ га, који би, нредавши позив, застао кало, небили му штогод кануло на длаи. Но тим су елепштнији били нозиви. — разуме се немачки, — „којим узнмају част госиодии Медев н његова сунруга нозвати вас на еош-е с1ал8ап1е." „Шта врага!'- усклнкну др. Храст, прочитав позив, што му га донео разносач у иисарницу. У тај иар уђе и Еореи, па и он носи у руци нозив. „Зар сте и ви позвани?'- иаиита теф, „Да! Алн, шта то значи?" .Ле знам; свакако нешто ново!"

Корен 5"зе климати главом. „Погаћате ли?" рече доктор љубоиитљиво.' „Чинн ми се, да сам погодио," одврати концнпнјент смешећи се. „Зар не звате, да су избори пред вратима ? То је све ад елр1аиЉт ... Т: , нознајем ја такве тице!" Храст се иасмелхи. „Могуће. Шп ћемо свакако." „Ја не!" рече Корен одлучво. ,,Како? Зашто не?" „Јер не полазим немшкутарских кућа!" „С тим забавним вечером нема политика викаква посла!" „Ја велим, има! Па на послет;:у и да нема,. .. знате ваљда моја начела ?" „По во.ви! Али ја мислим, да је баш са нашег становишта умесно, ако одемо на ту забаву. А што нас буде внше, тнм боље. У осталом, како вам је