Stražilovo

336

етРАЖилово

Б Р. 21.

„Којег хришћанина паша позове, тај се више жив не врати, нити има о н.ему каква хабера." Турцима се дају оваква епитета: „скотови", „крвници", „скотско срце Фазли-пашино". Кад већ ни те оштре боје не достају колориту, долазе још оваке не само неестетичне него и одурне слике: „ ... кад је мајчица ... исплажен језик мртвом (сину) у уста гурала"... „а у тишини раку исконала, да му дугамани гроба не сазнају, па да му се и мртвом не свете."

А после свега тога ставља се опет ова контрасна рефлексија: „Ти су гробови данас процвали. Липе је нестало ... Данас нема ни онога пања ... само живи успомена хришћанскога бола." Тенденција је јасна, кад се ставља у паралелу некадашњи и данашњи ноложај раје. Је ли, није ли тенденција била на уму при писању, не моагемо рећи, ал она је ту. А има ли то свога смисла код нас, нарочито у данашњим приликама, о томе ниже. (Свршиће се.)

(Краљевска Српска Академија) држала је 28. априла о. г. први свој састанак. На састанку су присуствовали сви Академичари, осим Стојана Новаковића и Лзубе П. Ненадовића, који се не налазе у Београду. — Др. Ј осиф Панчић поздравио је скуп са неколико топлих речи, а у исто доба изјавио је и најсрдачнију захвалносг краљу, оснивачу и заштитнику прве срнске Академије наука и уметности. Скуп је на то изјавио, као прву жел»у и дужност Краљ. Срп. Академије, да се сви чланови укупно поклоне 1Б. В. краљу, као заштитнику Академије. — Затим се прочитао акт о поставл>ању Академичара; указ, којим је др. Ј осиф Нанчић постављен за председника Академије и указ, којим се Академичарима одређује годишња помоћ по 1.200 динара, а председнику 1.400 динара. Затим је прочитано писмо министра просвете, којом јавља председнику Академије, о краљевом наименовању Академичара, и у коме моли председника, да их што скорије позове на састанке, те да се радови академијски отпочну. У писму се даље вели: „Гласом заштитника Академије и примањем к знању од стране краљевске владе Академија има од данас пуну власт, да с помоћу својих првих чланова одлучује о свима иитањима, која се тичу организације Академије и свих радова, који у њен делокруг долазе. — А што се тиче личних повластжца господе Академика, оие ће ирема наређењу чл. 29-ог наступити и за именоване чланове онако, као и за изабране — од онога часа, кад се изврше услови члана 14-ог закона о Академији. Ако би Краљевској Академији затребало каква објашњења или би јој се у чему показала иотреба, изволите, господине председниче, рачуиати, да ће влада Краљевска изаћи Вам драговољно на сусрет." — Нримајући к знању поменута акта а с обзиром на основни аакон Крал>. Срп. Академије скуи је једногласно решио, да је тим Крал>. Срп. Академија основана и отвОрена, и да је пуиовласна свој рад почети. Затим је ирочитан акт министра просвете, којим се Академија позива, да ступи у свезу са привременим одбором, који уиравља сада Српским Ученим Друштвом, од кога ће Академија примити, што јој по закону припада. — Решено је, да се умоли привремена управа Српског Ученог Друштва, да поднесе извешће Краљевској Српској Академпји. — Прочитан је такођер акт министра просвете, којом јавља Академији, да се месеца октобра навршује сто година од рођења Вука СтеФановића-Караџића, и да , поштујући себе, Србија

жели да том приликом ода достојно поштовање заслугама свога сина. и С тога позива, у име краљеве владе, Академију, „да предложи начин, како би се прославила стогодишњица Вука СтеФ. Караџића, да изволи у споразуму са владом именовати нарочита лица у одбор, који ће се бринути о овој прослави и да се тако утврди величина трошка, који ће влада за ову прославу ставити на расположење Краљевско-Српској Академији." — Скуп је решио, да у томе одбору Академију представљају г.г. Мил. Ђ. Милићевић, Светислав Вуловић, Матија Бан и Михајло Валтровић. — Академик Милан Кујунџић излаже потребу, да се одмах при почетку академијског рада промисли о одређивању правила за пословни ред Академије. — Скуп је умолио Академика Свет. Вуловића, да за идући састанак спреми нацрт пословнога реда у Академији. — За привременога секретара Академији, док се не иаименује стални, председник је предложио Академичара Јована М. Жујовића, што се и примило, а председнику је поверено, да избере лице за писара Академије. Пренос В1ртва дечака. (Кип Ивана Рендића.) Група, коју данас у слици доносимо читаоцима „Стражилова", јесте дело нознатог уметника-вајара Ивана Рендића. Уметник је ту групу израдио за надгробни споменик, што је у њега наручио богаташ један у спомен изгубљеном јединцу с-вом. „У1епас" је лане у 41. броју донео кип тај Рендићев и пропратио овим речима: „Свршио се задњи бој а красни и свежи дечак, једино уздање богатих родитеља, подлегао тешкој бољи и баш овај час издануо. Из тужне собе прте клонуло трупло у велику дворану, где ће љубимца родитеља задњи пут опремити и сместити на красан одар, док куцне час, да се и то нежно тело растане са светом и претвори у прах и пепео ... ." Овом приликом хајде да упознамо читаоце „Стражилова" са честитим уметииком Хрватом. „У1епас" му је пре две године у 12. бр. 1885. донео лик а уз лик и црту о животу и раду уметникову. Рендић је родом Брачанин. Учио се најнре у Млецима а после у Фијоренцији. Год. 1878. настанио се био у Загребу и ту уредио свој атеље. Но уметничке прилике, као што „У1епас ц каже, нису у Загребу још биле такве, да би могао био стално онде остати, зато се касније преселио у Трст па тамо живи и сад. Рендић је врло много нарадио. Силних има попрсја од њега а и надгробних споменика. „У1епас" је последњих година донео многа његова дела у слици а „Нренос мртва дечака" уступио је и „Стражилову", да упозна српске читаоце са славним Рендићем.

САДРЖАЈ: Олга. (Наставак). — Уз пркос. (Бернс.) Превео Вл. М. Јовановић. — Агитагор. (Наставак.) — О кнезу Ллзару. (Наставак.) — Усиомена на покојног пријатеља. (Наставак). — Мухамеданство и наша књижевност. Од Николе Шумоње. — Ковчежић. Гласник. — Пренос мртва дечака. (Кип Ивана Рендића) (Уз слику.) „СТРАЖШЕОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на ио год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАЈРА МИЛЕТИВА У Н. САДУ.