Stražilovo

397

Ми му желимо срећан успех на том у ттас до јако врло мало крчеиом путу. Г Л А 0 Н И К, (Пренос Вукових костију.) Одбор за пренос костију Вука Стсф . Караџића држао је 1. о м. свој. састанак у Бео,граду. На том је састанку одлучено, да три члана оду у Беч па да на нарочитој лађи иренесу Вукове кости у Београд. Л.ађа ће, пловећи низ Дунмв, пристати уз обалу ових сриских места: Сент-Андрије, Будима, Вуковара, Новог Сада, Сремских Карловаца и Земуна Кад стигне у Београд, пренеће се кости у дворану велике школе, где ће бити намештен катаФалк у дворани, која ће бити црно застрта. Светковина ће трајати три дана. Први ће дан осиовне и средње школе иоходити дворану и обасипати цвећем ковчег Вуков. Други дан ће долазити велика школа и остала нублика а трећег ће дана бити свечан парастос у саборној цркви Београдској. Ту ће са леве стране при уласку бити сарањене кости Вукове, близу Доситеја, чије косги леже с десне стране код улаза у Београдску саборну л,ркву.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — У 21. броју „Сриског Лжста" а под „Књижевним вестима" говори ее и о „Стражилову', наиме пак о „Пабирцима по талијанској књижевности" од Дан. А. Живаљевића па се међу осталим вели и ово: „Бадава! Уредииштво „Стражилова" није чак срећио било у избору свог героИег-а за италијанску књижевност, што се једном озбиљном литерарном листу не може никако опростити". Што се тиче г. Дан. А. Живаљевића, то ће он већ умети одговорити на иримедбе у „Српском Љсту"; иаше је пак, да коју кажемо иа замерке, управљеие на само уреднинггво. „Стражилово" је свагда усгупило своје ступце извенггачима о талијанској књижевиости; можда ниједна страна књижевност није тако негована, као баш талијанска. То се може прииисати сретном удесу, што је пре две године Марко Цар из Задра своје оштроумне и скроз критичке чланке слао нашем листу и што је ове године Дан. А. Живаљевић узео на се, да наше читаоце извештава о талијанској књижевности. Марко Цар престао је бити извештач из приватних разлога, а „Стражилову" је при таквим околиостима могло само угодно бити, што је за ту врсту задобило Живаљевића. Од уредништва једног српског књижевног листа иак, који у Новом Саду излази, не може се захтевати категорички, да је вично талијанском језику; то се може захтевати од листа, који излази у Далмацији, дакле у земљи, која је под давнашњим упливом талијанске културе — као ми од прилике под уиливом немачке. Услед тога не изгледа нам знање талијанског језика и литературе баш тако апсолутно потребно, јер смо далеко од лепе Италије. Кад је тако, онда не разумемо замерање „Српског Листа", јер зацело није узео у обзир наше овдашње прилике, него су му — по навици — лебдиле пред очима тамошње, далматииске. С тога смо тако слободни, да учтиво али и одсудно одбијемо пребацивање „Српског Листа" — којем иначе с наше стране свако поштовање и срдачно нризнање. — У истом броју „Српског Листа" изашла је од самог уредника Саве Бјелановића оцена на „IIIест приповедака" Лазе К. Лазаревића. Оцена је, што се литерарне индивидуалности Лазаревићеве тиче, опггроумна, и згодно карактерише суштину иишчевог начииа. Бјелаиовић дели Лазаревића од Тургењева, сравњујући им списе — да кажемо — по Дарвиновој теорији. Тургењев му је песимиста, јер не-

весело руско земљиште ствара и суморне људе, а Лазаревић опет оитимиста, јер у српским крајевима „и кроз мећаву сунце грије." С тога се Лазаревићеве ириповетке обично добро и свршују. — У 62. и 63. свесци „Отаџбине" изашао је од Богдана Поповића чланак: „Сувремени роман, изазван сриским нреводом Шпилхагнова романа „Проблематичан свет". Дужност нам је, да свет наш упозоримо на заиста одлично написани чланак тај, који показује не само начитаност и зиање него и ирекаљен есгетички укус и суд. Писац — нама још непознат - осл«\ња се на више места (као што и сам вели) на „Ве^га&е гиг Тћеопе ип (1 Тесћтк (Зез Еотапз, уоп ЕНеиНсћ 8р1е1ћа^-еп, ^е1р21§;, Б. б^аактапп, 1883." и на чла нак Карла Хилебранда „\~от лНеп игк! уот пеиеп Котап", који је год. 1884. у 6. свесци „Оеи^сће Е,ипс18сћаи' 4 -а, 13ег11и, Вги(1ег Рае1зе1. угледао света. Не мислимо тиме ни најмање дотаћи се оригииалне вредности сномеиутог чланка, хоћемо сам:о савесиост пишчеву да истакнемо а уједно да коистатујемо, да су у нас врло ретки чланци, као што је тај „Сувремеии роман", ако се и бави скоро искључиво страном књижевношћу. — Светозар Мл. Бај ић, учитељ из Црепаје, упозорава наше учењаке на ове своје примедбе: I. Г. Стојаи Новаковић у својој „Историји српске књижевности" од 1871. год. на стр. 119., говорећи о старим српским штампаријама, каже: Иза њега (т. ј. Вићентија, сина Божидара Вуковића од Ђурића из Подгорице , н а п е т г о д и н а к а с н и ј е, 1566. ш т а м п а о ј е Часловац Јаков из Камене Ријеке истим слов и м а, а з а њ и м Ј е р о н и м 3 а г у р о в и ћ, в л а с т е л и н и з Котора, наштампа ГХсалтир 1566. и Молитвеник 1570. године. Госп. Александар Стојачковић пак у књизи својој „Историја восточно - славенског богослуженија и кирилског књижества код Славена западне цркве" од 1847. године на страни 104. и 105. цитира, да је исти Загуровићев Псалтир 1638 напггампан. Још к томе вели г. Стојачковић, да значење бројева у овом псалтиру иде по ономе у старословеиској азбуци, само што је у == 60 (а не *), а (ј) 700 (а не ^). У меие има тај србуљски псалтир Загуровићев, и у њему (по тадашњем обичају) у средини књиге ова белешка: Сего рддн Н Л'/1» ГрГ.ШНН Н МћНШН КЋ УЛИС1|Г.\1. Кбрилнмћ ЈЈДГоурокнкћ кдлстелннћ ® грлдд Которл потроудихсе н желлшемћ вт>жделЕХћ кћ доушо полћ^ннмћ кннглмћ -- и даље: молш кћсдкого иг ./Јккпл, стлрше н 10Н1пе. клскмте л не клћннте /л с'Ге ннслпТе, н;ке сћпнсдхћ кћ ЛТ.ТО. гуЈоп. т - ј- 7078. од створења света, а то одговара нашој 1570. години. По томе, дакле, ни г. Новаковић ни г. Стојачковић нису погодили праве године када се је тај Загуровићев псалтир наштампао. За невољу ја бих могао веровати, да је Загуровић први пут штампао тај свој псалтир 1566., а за тим на четири године, т. ј. 1570. прештампао га, од којега се издања ево у мојим рукама налази један примерак. Али је веома сумњиво, тако рекући немогуће, да је Загуровић исти свој псалтир и ио трећи пут штампао, и то .1638., као што нам г. Стојачковић у цитату на наведеном месту каже, јер је ту међу 1566. и 1638. годином одвећ велик размак. Шга је дакле са цитатом г. Стојачковића? Сва је прилика, да се је г. Стојачковић иомео, те погрешно цитирао овај псалтир место онога, што га је 1638. такођер у Млетцих Вартоломије Ђир1ами штампао. А после, Стојачковићево ни оно не стоји, што каже, да у том Псалтиру у броји 60.; јер ево ii. пр. испред псалма ОуСЛћШШ Е1К6 МЛ16Н16 МОС, КћНМН млткоу МОМ) јаоно етоји иисмо >. Него под 90 псалмом место ет&рословенскога броја у, стоји неки знак —