Stražilovo

398

СТРАЖИЛОВО

Б р . 25.

малешко слово — сличан иисмену — II. У Речнику Вука Сте#. Караџића од 1852. годиие има реч: павлака, Г. 1. (у Шум.) У1(1е повлака. 2.) (у војв.) у јастука оно, у чему перје стоји, (1ег 8аск едпез Ро1б1;ег8: Пак узима штаку и павлаку". Сећам се једне народне песме, у којој се казује, како је нека мајка „тешком муком и деснии,ом руком" одранила девет синова, па најзад морала узети „штаку и павлаку" те отићи у горз^, не би ли је растргло каквогод зверје. Питам ја сад, да ли ико од штов. читалаца озбиљно мисли, да је ова јадна старида при поласку понела штаку и оно у чему перје стоји? Е, па шта је онда павлака, и шта значи та реч овде иа овоме месту? П авлака овде не значи оно, у чему перје стоји, него значи просјачку торбу. Та са свим је мриродно, што је јадница с.обом поиела штаку и просјачку торбу, јер пгга би кукавици сиљој друго и требало, кад се већ решила да пође у свет, да се бије од немила до недрага, да у јаду и невољи нретури још оно мало даиа, што јој заостало! — III. У истом Речнику, у додатку, има реч: натрти, натрем, 2.) н. пр. иогачу, кад се мијеси, ги^аттепкпебеп, соп(]еруо, аиТоЈ^о. Вуку јамачно није било изближе иознато, како се иогача натире, јер иначе не би ту реч овако објасиио. Знати иак ваља, да се нигда не натире тесто или погача, него оно брашно, од којега хоће ногача да се умеси, а то овако бива: узме се иешто чисте масти, или масла, пак се у оно брашио дотле растире, док се маст са свим не изгуби у оиом брашну, и тек тада се брашно замешује и измешује, тињи и иече. По томе оно иизаттепкпе^еп, соп^ерзо, 8и1.)1^о није добро, него треба нротумачити са геЉеп, апге11)611, ^его, аГпсо. — Др. Фр. С. Краус је у нас баш дос/га добро већ познат. До душе, није некако био срећан с нашим листом, од како је овај постао. Али има у нас листова, који му писаху готово читаве химне у славу и хвалу с некаквом обвезом благодарносги, што се зар смиловао, па шири тобоже нознавање о јужним Словеним:а, на име о Србима и Хрватима, ио страним књижевностима. Ено се удостојио спомена и у „Малој иоетици за школу и народ" (стр. 148.', — где му је поклоњено више редака и речи него једному Његушу или другом ком, — које што „и сам саставља приповетке по народном духу", (а о Ст. М. Љубиши и В. Врчевићу каже се само да су „осим Вука Сте-Ф Караџића вешти скупљачи иародпих приповедака" \), које што „пише не само срнски него и немачки, те српске народне ствари упознаје и са страним светом." Али како ? Аратос му такова посла! Тај човек има особит некакав начин, да се код неких у нас довукао у особиту милост као ванредан нријатељ „нашега" народа, код странаца као особити познавалац јужних Словена; а овамо у ствари није ништа друго него незналица и варалица, који више намерно него из незнања распростире о нама криве и лмжне гласове. Хрвати га се већ давно ратосиљали. И ми смо га већ сити. Али крље се не можеш тако шале отрести. И Јагић, данас проФесор у универзитету у Бечу, има доста иосла, да пред научним светом демаскира тога књижевнога нустолова и спекуланта. Ми смо већ прошле године донели мњење Јагићево о Краусу, поводом његове књиге 8Шзе ип(1 Вгаисћ (1ег 8Мб1ауеп, па ево сада овде, што каже приликом о „Смаилагићу Меху", тој рјезт паз1ћ таћате(1оуаса, због које је В. Вулетић-Вукасовић, иначе вредан и ваљан сарадник што српских што хрватских листова, подигао био толику прашииу (киди 21.—32. бр „Јавора" пр. год.), да му је и ироФ. Ј. Живановић баш у самом „Јавору" (у бр. 34. пр. г.) морао довикнути, да не нраши толико, јер је Краус незналица. Овако дакле Јагић о Краусу и његову Меху (ово су сада

све речи Јагићеве из Агс1пу-а, X., стр. 339.): На крају приказа о делу дра Фр. С. Крауса Зхћће и. Вгаисћ <1 8и(181ауеп спомеиух путовање пишчево ради етнограФскога испитивања по Босни и Херцеговини (в, Агсћху, VIII., 631.), које је но његову уверавању крунисано било сјајним успехом. Имали смо потпуно право, да поздравимо тај глас с радошћу, па смо то више били радознали на научне резултате тога путовања, што се писац већма хвалисао у објавама. До душе, од онога путовања (од Марта 1884. до Августа 1885.) није иротекло много више од једне године; у релативно тако кратком времену не да се скупљени материјал ни обрадити, а камо ли издати. Али ко се под тако повољиим ауспицијама даде на иут, као у тој прилици др Фр. С. Краус, који стоји под нротекцијом једнога угледнога друнггва, па се још истиче с налогом какве високе личности, од тога се може богме очекивати, да ће у својим нрвим издањима највише обзира имати према својим комитентима. Није дакле чудо, што смо се ире свега надали каквом опширном обавештају, у ком би се означио што у краће обим и садржај окунљенога градива и изразила жеља, да му се даде прилика, како би га што нре издао. Тако раде обично озбиљни исиитиваоци, таки посгунак служио би на част и дру Краусу. Али не, он мисли, он мора својим путем. Место да у кратком извештају даде јавна и искрена рачуна о скупљеном материјалу, место да нам саоишти, камо је тај материјал и чији је постао, како се мисли научно употребити, позивамо се по толики иут, да се дивимо множини скуиљенога блага, 00.000 стихова. Ал, шта ја велим 60.000 стихова! Та, толико је, каже се, сам др. Фр. С. Краус нописао! Он нам рачуна (у једном јавном предавању), да антрополошко друштво у Бечу осим тога има још неку збирку преко 30.000 стихова из Сплета (од проФ. Алачевића) и преко 50.000 стихова од других дописника са свију страна слов. југа (ср.: у МИзћћеИип^еп с1ег Ап1згоро1. (хебеПзећаЊ т \У1еп, књ. XV. штампано предавање г дра Фридриха С. Крауса: О свом иутовању ио Босни и Херцеговини). Све је то тако срачунано, да нам се да прилика, да се дивимо ирегаоцу дру Краусу, који је управо ту ствар и нодадрво. Ја сам збиља и готов, уписати се у број његових поштовача, чим ми зајемчи, да ће пристојно и научно тај материјал обрадити. Сам број стихова не импоиује нам; ми желимо да дознамо, шта има у тим стиховима, а нре свега хоће ли их антрополошко друштво издати. У другој књизи Вукових срп. нар. песама има 18.658 стихова. Узмимо, да у онако истој великој књизи може стати 20 хиљада стихова, кад би уиотребили ситнија штампаћа слова, то бројеви показују, да нам г. др. Краус наговештава, да ће антрополошко друштво у Бечу издати од нрилике седам таквих књига, као што је друга Вукова збирка. Да ли ће оно то учинити, не знам, али бих метнуо на срце свима онима, који се могу похвалити, да је то градиво у њих, да то благо не чека дуго на издање. Пре свега ето г. доктору Краусу красне прилике да докаже, како је досгојан тога великога и заслужнога посла. Жао ми је, али никако не могу да одобрим његово поступање, што гаје иоказао издањем ове овде наведене књижице па1о§-от Ап1;горо1озко§;а Ргиб1зуа и Веби. Он ту очевидно показује више тежњу, да себе самога уздигне, него да послужи самој ствари. Из својих толико разглашених 60 хиљада стихова одабрао једну једину песму, занесен њеном невероватном дужином (2160 стихова), па је издаде с некаквим уводом и коментаром на дугачко и на широко. Кад за једну песму са 2160 стихова треба читава књижица са 192 стране, није тешко прорачунати, колико би требало књига и књижица, када би се издао цео материјал, и не рачунајући у то жртве у времену и у новцу. Не треба ни да наиоменем, да једна једина песма,