Stražilovo

414

СТРАЖИЛОВО

БР. 26.

угледао је света још раније; али је сада доживио треће издање. Ово је дана Матилда Серао издала нов роман под насловом „Живот и дела Рикарда Јоана" (у Милану). 0 овом новитету Матилде Серао талијанска критика разног је мишљења, и ако се слаже, да овај роман, поред свих својих недостатака, заслужује сваку пажњу. Свој најновији роман посветила је Матилда Серао талијанским журналистама, а у њему слика живот талијанског журналисте. У „Девојачком роману" била је много срећнија, јер није у једној девојци оличила девојаштво, као што је у овом роману у једној особи хтела да оличи целу журналистичку касту. С тога Рикардо Јоана — главни јунак романа — није преставник журналиста, него је журналиста. Он уређује политички лист и пише врло лепе чланке, ко]'и, истина, немају дубље студије, али су лепи. Мало по мало лист почне опадати, па и угине. Али ко је једном ступио на ово тешко поље, ко је осетио задах коректуре — може ли се тако лако одрећи јавности? Може ли глумац напустити трњем засуте даске? Не. Па и Рикардо Јоана покреће нов лист „II Тетро". Нов лист не доноси лепе чланке, већ се новоди за укусом публике: разне пикантне белешке, занимљиве причице, анегдоте, вести о интригама и т. д. — то је садржина иовом листу. „11 Тетро" расте и растура се у 100.000 примерака; али како дође, тако и прође. Нублика занемари „II Тешро" (ваљда јој се досадила садржина му), а уредник се из дана у дан стаде приближавати провалији, у коју се и сурва. Ипак од оваке несреЛв хтеде сачувати једног младића, који хоће да уређује лист. Предсгавља му целу жалосну слику, јаде и беде, на које иаилазе уредници, а свој искрени савет завршује: „Ви не ћете бити журналиста!" Овакав је савет и Рикарду дао његов отац на последњем часу, али га не послуша, као што и Рикарду одговара младић: „Не могу!" — После ових речи настаде мала тишина, па Рикардо запита младића: „— Верујете ли ми ви? Не! „— Онда нек вас Вог умудри!" Да ли ће га послушати неискусни младић? Озбиљно питање, које је Серао оставила читаоцу да на њ одговори, као што му је ставила и да реши психолошки проблем, шта ће бити са главним јунаком, кога она оставља у малој и тамној соби. Овакав „недовршени" свршетак многима ле не допада ни у роману, ни у драми; али се то писцима не сме уписати у грех. „Педељна Конверзација" замера Матилди Серао, да се много повела за обичним мишљењем о жур-

налистама и да је журналистику узела са њене тамне боје, па да ову неистиниту тезу застугга софизмима. Даље вели, да роман на себи носи печат велике хитње, да је на многим местима досадан и прилично развучен; али да му ипак не оскудева оригиналност, лепи описи и да је писан на реалној основици, па да би и сам Зола на неким местима могао позавидити Матилди Серао. И „ Кронака Минима" замера што-шта овом роману, али вели, да је дело величанствено, и да у њему има ненадмашних страница. Мишљењу тога листа и ја се придружујем, па у потврду томе превешћу оно место, у коме Серао нрича о детињству Рикарда Јоана. „Његов је отац журналиста — пише Серао а мајка му учитељка страних језика. Дечку је осам година, али би свако рекао, да му је дванаест, кад га чује како говори. Већ је био у Млецима, Фиренци и Неапољу; каква ли ће му бити младост, кад већ сада слеже раменима, кад му помену Везув и гондолу?! Ноћио је у свима гостионицама, почевши од гостионица првога реда, где су га служили као малог принца, и где је сваки час звонио електричним звонцем, иа до најпростијих механа, у којима су собе хладне, неукусне, неокречене, а кревети тесни и тврди. Овај дечко ручао је у свима трапезаријама, и већ се навикао на луксузна јела; знао је да зовне келнера и да наручи телетину, мајонез и друге ђаконије. Пре но седне за трпезу, вели оцу: „Тата, ако имаш новаца, ја бих јео јаребице са тартифом." II отац је наредио, да му се донесе; сутра дан је код куће на брзу руку ручао најобичније овче печење са кромгшром. Дечко је већ био и у свима позориштима, слушао је Ајиду, Љхенгрина, Фауста и Лолиута: воли Ајиду, јер тамо долазе неки мали црнци; воли Фауста, јер је видио лепа ђаволчића; Ло/енгрина само трпи због лабуда, а никако му се не допада Полиуто, јер тамо од свег овог нема ништа. Здраво воли Дурандову и Сингерову: за друге не мари Проза му је милија од музике, али носледњу слуша због певачица. За време одмора отац га води на позорницу, и ово парце већ се спријатељило са Маринијевом, Тесерова га пољубила, Кампијева му дала бомбона, а за Пјетрибонијевом лудује. Овај дечко слабо сиава; кад је код куће, слушкиња хоће ноћу да му басне прича, али је ои и не слуша, нервозан је, не може да спава. Читати је научио из неких новина, а већ зна све псеудониме свога оца. Још не зна честито ни писати, а већ сасгавља белентке за дневне новости. Стомак му је вечито нокварен, јер се у њиховој кући данас руча у један сат, а сутра у осам; данас се