Stražilovo

Б Р. 28.

СТРАЖИЛОВО

443

испитом тим уверимо и утврдимо у тој вери, да је и он приблиз Исаији старцу и преводнику Григорију Цсчмбљаку и Константину философу, и Христофору Жефаровићу и ћирилу Живковићу и Јовану Рајићу, те да се оне речи у повељама српских и босанских владалаца »пже нед»де*е отк нпм. ндг.тшо, ш. прла11К1.1. н кћн оукћ, сннк же и нлсдсдинш. нстннн о'п. Ућстндго нх кореие" на г. Панту врло лено применити могу. Но о том, да је доиста и г. Панта порекла бугарскога — о том доцније и у специјалној расправи, јер је време да се вратим задатку свом, и да у продужењу питања мојих даље занитам брата Србина и српскога сина, да ли зна он, који је оно момак био, који је јопг у Српском Народном Листу за I'. 1843. писао: 1. о Црној Гори и њеним обитатељима: 2. о борби кпеза Дмитра Јакшића с Татарима; 3. о новцима српских жупана и царева; 4. о војии Карла Гоберта са Милутином; 5. о старој застави шајкашког војинства у Коморану, „нод којом је пекад срнско шајкашко војинство за чесг и славу свепресветлога. Австријскога Дома храбро во.ју.јући заслуге на заслуге гомилало"; 6. о услугама народа српскога пресветлом дому Аустријском; 7. о побједи Србаља над Бугарима и ових сојузницима г. 1330. 28. Јулија одржаној; а у истом листу за год. 1845. опет 8. о услугама народа српског свепресветлом Дому Австријском ; !). две три речи касателно грађанске црквене и писмене повеснице нашега народа; 10. српске старине (из Божидарова зборника од г. 1538: житије св Саве и житије краља Дечанскога); 11. српске древности (законик цара Степана и о записима у рукописима у м. Гемети, у Шаренградској цркви и т. д.); — у истом Народном Листу за г. 1846. 12. о услугама народа српског свепресветлом дому Австријскоме у време Гакоцине буне. И знаш ли ти, срнски сине, ко је писао у Летопису Матице Српске за г. 1843. у I. свесци Хорографију ипекског патријаршества, а у II. свесци: Георгија I. деспота српског добра у Унгарији; и у IV. свесци: „Историческоје испитаније љета смрти Стефана, деспота српског, сина кнеза Лазара?" И знаш ли ти, ко је први изрекао, да је „народна повесница елемент народног живота", и да „код нас повесница народна живи у народу"? Можеш ли знати и паметовати, српски сине, који оно јунак беше, који „захтевања Сремско-Карловачки' Србаља 2. (24.) Апр. 1848." састави (в. Летопис књ. 83) и „Освјетленије искања народа срнскога у Аустрији 6. Маја 1848. г." написа (в. Летонис књ. 85.), и који је још г. 1845. на покренуто питање: Је ли нужно, да народ српски свом Карловачком архиепископу и митрополиту име патриарха предходително изходатајствује ? одговорио нросто, да то није нужно.

За књиге пак, који је тај родољубшш и неустрашими Србин списао и које је отац његов Лука, сенатор у Сомбору и као што сам син у животу његовом (в. Летопис књ. 129.) каже „Србин и срцем и душом" о свом големом трошку дао печатати, нећу да, те питам, претпостављајући да су ти као добром Србину добро познате књиге те а наиме: 1. „1сторш восточно-славенскогт. богослуженш и кгрЈллекогЋ кш.ижества код Славена западне цркве". У Новом Саду 1847. 2. оно капитално дело: „Черте живота народа србскогт, у унгарскимт. областима, од времена, кад су Мађари у ове дошли, на до славног доба воскресенш воиводовине Сербте, или од 1'. 895.—1848. Ст> додаткомт., садржавагоћимт. у себи за нрава овостраискргв народа србскогт. наиважтл писма и иовластице нашнипегт. времена." У Бечу 1849. 3. „1Љег <Ие 84аа48геећШсћсп Уегћаћш88е Дег 8егћеп т с1ог \Уојшк1гаа ипс! ићегћаир! 1п Деп Тј.чпс!егп (Тог ип§ап8сћеп Кгопе. НЈв^огшсћ-јипЉвсће АћћаисПип^." Тетезуаг 1860. 11 исте године изашло је и „2\усћо уегтећхЧе Аића^е." Иреда мном лежи још једна књига младога онога новака и јунака, који је међутим остарио и „старина" постао; али заман лежи нредамном књига та, кад је она за мене књига „са седам печата", те не знам, шта иише у књизи тој и о чем се говори и ромори у њој ? Књига та има овај наслов: „А та^уагогвиа^ч д-ог. кећ вгегћ е^ућаи бпкогтапуга1:аг61. 1г(;а 8г1ој&с8коУ1С8 8ап<1ог. Всгс1аре81 ; 1886." А како ми је жао, та не могу ти исказати, брате Србине и српски сине, како ми је жао, што не разумем језика, којим је написана књига та, те с тога не могу да ухватим крај од конца и да држећи се конца тога изађем на чистину и сазнам, како је дочео, који је онако ночео и наставио до 1849. односно 1860. године. Г. нисац, о ком говорим, родом је из Сомбора, а многи је Сомборлија, као што је то многима познато, друкчије почео а друкчије дочео. Но није питање о Сомборцима у опште, већ се само ггата, шта пише у поменутој, мађарским језиком нанисаној књизи Стојачковића Шандора; па ако теби, драги читаоче из Бачке, књига та до руке дође те како си вешт језику књиге те, исту прочиташ и читањем се тим сазидаш и разведриш, разведрићу се и ја и срце моје, немирно срце моје умириће се и неће ми се више причињавати, да чујем испрека онај рефрен или онај нрипев од неке песме, који, чини ми се, гласи : Немој, Шандоре, Глава ме боле! И сад, пошто се умирило срце у мени, сад се сам себи чудим, како сам се могао због те књиге или књижице толико узнемирити, кад књижица та