Stražilovo

602

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 38.

хвалу прве свеске може се казати, да су Гавра Бољарић и Никола Тајшановић у њој издане песме сасвим верно написали, и судећи по њој биће и остале песме исто тако верно написане. Желити би било само, да се Гавра Бољарић и Никола Тајшановић пожуре, да што пре издаду и друге свеске, особито пак оне песме, које се не налазе у Остојићевој збирци, јерје можда излишно још и то на ново штампати, што већ има сложено у 4 гласа. Од Остојића пак желити би било, да по Бољарићу сложи у 4 гласа и оне песме, које још до сада није сложио, и да тако своју збирку допуни. Међутим мени није управо намера, да износим мане и врлине појединих, којисунатом пољу што урадили, јер они заслужују од сваког искреног родољуба највећу захвалност за свој труд око скупљања и прибирања тако драгоценог народног блага, па баш ако су гдегде и погрешили, него ми је главна намера, да по могућству пробудим и с те стране успаване осећаје нашега народа према своме народном умотвору, да представим, какоје од грдне штете ио паше тако красно душевно благо увађање туђих мелодија у нашу цркву, да представим и уверим свакога, да ћемо се ми од свога рода одродити, да ћемо престати бити Срби, кад напустимо своје умне производе а пригрлимо туђе. Та опште је правило у свету. да сваки народ пропадне, кад изгуби свој језик, своју песму и своје народне обичаје, јер то га карактерише, ио том се распознаје од других народа. Па тако ће и Срби само дотле остати Срби, док им се миле српске врлине, док се интересују за своје душевно благо; а кад тога нестане, нестаће и њих. С тога препоручујем најтоплије свакоме пријатељу иаших црквених мелодија и нашим сви-

ма певачким дружинама Остојићево старо карловачко пјеније, а нека се окану једанпут увлачити у нашу цркву и распростирати по народу стране туђинске мелодије, које нашем срцу не годе, на ма како ииаче вештачки удешене биле. Нрепоручујем даље и Бољарићево дело, јер ће се и њиме врло моћи користити. То не препоручујем само за то, што је то лепше, што је нашем уву пријатније и нашем срцу милије, него ма које туђе већ још више за то, што ћемо ми изучавајући наше црквене и народне мелодије моћи и на музикалном пољу врло лепо иапредовати и у народном духу нове песме вештачки стварати. Та наш је народ песнички и певачки иарод, ал док год наши композитери буду туђе мелодије изучавали и по њима за нас песме градили, дотле ће наше уво за њих бити глуво. Онај композитер ће бити најславнији и народу најмилији, који нам буде у духу народном своје композиције стварао, исто тако, као што је и песник најбољи онај, који се највећма приближи народној песми. Најпосле препоручујем најозбиљније свом млађем нараштају нашем изучавање наших народних и црквених мелодија, јер је то најмилија и најневинија забава у часових одмора, а многоме може то бити до послетка и извор заслуге његове. Еад могу странци бити задовољни са тим лебом код нас, зашто не би и ми могли задовољни бити с њиме Уверавајући свакога, да ми је намера чиста, да са ово неколико речи по могућству нробудим љубав према нашем највећем душевном благу, живим у нади, да ће сваки прави родољуб драговољно и својски припомоћи, да се наше најмилије уживање, наше српско православље неповређено одржи и сачува и да се од њега свака опасиост на веке одклони.

ПАВЛЕ ОРСАГ - ХВЈЕЗДОСЛАВ

д истог Је толиког значаЈа дар песников онде, где своје мишљеље и осећање у читавој веризи спојених слика расилета, слободно и невезано одушке им даје те с миром може да ислика слике, које му лебде пред песничком душом. Врло је иогођен у тој врсги његов „Коћпк" (ратар). У њему се више места даје, да му се рашири песнички дух, јер му се дозвољава и описивачка шири-

СЛОВАЧКИ ПЕСНИК. НИШЕ Д В. ДОВРОСДАВ. (Наставак.) на и смишљено удубљивање у предмет. Таласање осећаја, рефлексије, што се нижу на читавом низу слика, одлучно сведоче основни карактер те песме, која нам и по наслову и еадржају изгледа тако безазлена. Песник почиње: КесТ јаго 4и; кегТ V тоДгот пеТпез тог! ва кире 81пое. . . јавпа кгаИса,