Stražilovo

638

стражилово

б р . 40.

и к. академије наука у Веу дворани велике школе.

г л а о н (Првм свечани скуп кр. сри. ограду) био је у недел>у 20. септ., На скуп је дошло мноштво гостију а највише проФесора и учител>а свију школа у Београду и ђака велике школе. Осим Стојана Иоваковића и Чедомшва Мијатовића били су сви чланови академије. Седницу је отворИо председник Панчић, а члан и секретар М. Кујунџић. читао је научну студију, одел,ак из расправе: Народ и земља у старој српској држави од члана Стојана Новаковића. Од необичног су интереса, вели „Видело", била она места, где се говори, да спахилуп,и, господарлуци, чиФлуци и тимари доводе своје порекло чак из римског доба. Силне су царевине пропадале: римска, грчка, српска, па и турска је почела да губи поједине покрајине, а спахилуци, тимари и чиФлуци остали су недодирнути, тако рећи, до данас. У Србији их је укинуо кнез Милош за своје прве владе, а у новим српским крајевима укинути су аграрним законом. — На завршетку прогласи председник академије, да је Стојан Новаковић постао чланом кр. срп. академије са пуним правом. (Хнгијенски конгрес у Вечу), где је учествовало на 2400 лекара из целога света, трајао је целу недел>у дана. На н>ему је било и Срба, како из Угарске (др. Младен Јојкић из Н. Сада, др. Бранко СтеФановић из Темишвара и др. Л>убомир Ненадовић ив Ианчева), тако и из Србије (др. Владан Ђорђевић и др. Милан Јовановић, обојица из Београда). Као игго је „Браник" вабележио из конгреског дневника, др. Јојкић је учествовао у дебати при саветовањима и то 16. (28.) септембра у петој, демограФској, секцији, при претресу морталитета, а наиме при прикупл>ању статистичких података о наслеђивању болести од родител>а на децу, — и 17. (29.) септембра у првој секцији, о изолованим болницама. У првом питању говорио је против, истакнутог предлога, о немогућности прибирања таквих статистичких података, па је том приликом истакао мисао, како би се цел постићи могла, што би могуће било у случају обавезна лекарскога лечења. Нама је особито мило, да се на овом великом светском тркалишту науке чула реч и из српских уста.

п030риште и уметност. (Уиравнц одбор друштва за српско народно позориште) имао је неки дан своју седницу и свршио многе адмипистративне предмете. Из иввештаја видимо, да је у Земуну имало друштво деФицита деведесет и неколико Форината, али је подмирен добровољним прилогом Земунских грађана. Сада се дружина бави у Вуковару, где јој иде нреко очекивања добро. Одатле ће на 14 дана у Паланку, где још никада није била, и већ се тамо купи претплата. Из Паланке ће доћи амо у Нови Сад, где ће се бавити до иоловине јануара. Одавде ће у Сомбор, где је већ за то време склопљен уговор с варошким одбором за варошку позоришну дворану. — У истој седници је и опет изабран С а в а П е т р ов и ћ аа друштвеног секретара — Из дружине иступа глумица С. Бркићева и глумац Вића Димитријевић. (Српским нреводиодииа страних позоришних дела.) Улрава кр. сри. народн. позоришта у Београду издала је ову објаву (пошто јој се, вели, подносе многа позоришна дела

иреведена од незнатних и од непознатих преводилаца, а читан>е и оцењивање таквих почетничких дела одузима јој мпого времена, па већином нису за српс.ку иозорницу ни по садржају ни по драмској изради): „1. Драмска дела из страпе књижевности бираће од сад управа сама и давати на превођење поузданим и вичним преводиоцима. 2. Ко би желио, да преведе какво дело са странога језика, треба да подпесе управи оригинал на претходну оцену; па ако се на1)С, да је то дело добро за српску позорницу и ако подносилац буде вичан и опробан преводилац, управа ће му поверити оцењено дело на нревођење. 3. Ни један превод, који не буде наручен од управе или без претходне оцене оригиналнога дела, не ће се ни узимати у оцену, него ће се одмах вратити преводиоцу. Ово важи нарочито за почетнике преводиоце." — Ако игде, али овде је са свим оправдано то огра ничење „слободне утакмице". Ко иоле мора да боде очи разним рукописима, зажалиће, што се овако ограничење не може увести, на прилику, и у редакцијама белетристичних листова. Чујемо, да ће и управа нашег нозоришта таку објаву издати. Да бог да, да се тим уведе и иввестан иравац у нашем позоришном репертоару, где се до јако, не буд замсрено, радило без икакве директиве! („Разорењо Троје") зове се најновији комад, који спрема да прикаже нозоришни подузимач КиралФИ у Њујорку. За то ће се дело саградити особена позорница, која ће имати 50 стопа у висину а 460 стопа у дубљину. Љ/ђа, на којој грчки јунаци полазе из Авлиде, пловиће по правој води. У том ће комаду бити забављено најмање 1200 лица. (Петстотинити приказ Гуиодова „Фауста") биће у Паризу у великој опери 4. новембра п. р. о. г. Компониста ће сам дириговати оперу. (Верди) је, као што се говори, намислио, да компонује оперу „Ромео и Јулија". Дело ће се, кажу, приказати године 1889. Године 1839., дакле пре педесет година, приказано је било прво дело Вердијево. (Завичај марш) зове се нова композиција, коју је за гласовир склопио Стеван А. Станковић. Ивангла је ово дана у издању браће М. Поповића и нродаје се по 50 новчића. (ЦветиКев марш.) Читамо у „Уставности" : „Каоштоје познато, један одличан Београђанин расписао је зимус стечај за најбољи марш у част писца драме Немање, г. Милоша Цветића. Награда износи 200 динара у злату. Услед тога пријављено је пет маршева, од којих је оцењен као најбољи онај, што га је компоновао Тоша Андрејевић Аустралијанац. Награђена композиција увезана је у дивне корице, на којима је златним словима израђен натпис: Цветићев марш, и предана је ово дана г. Цветићу, а компонисти издата је награда." — Као да нис.мо Срби, толико се интересовања и одушевљења показало поводом ето једне књижевне појаве. Е, нека, — хвала ти, боже! (Нова сдика Т>ор],а Крстића.) Бивши министар просвете у Београду М. Кујунџић наручио је у Ђ. Крстића, познатога сликара, лик ЈоеиФа Руђера Бошковића, великога српскога мислиоца, за Београдски народни музеј. Крстић је лик израдио и изложио у дворани скупнггинске зграде у Београду, одакле ће се после 10—12 дана сместити на своје место у муаеј. Слика је израђена у природној величини.