Stražilovo

Б р . 40.

СТРАЖИЛОВО

639

ГГредстављен је моменат, како Бошковић замингљен стоји у својој астрономској кули.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Сад баш изађе нова аутограФисана књига под натписом: С т а р о карловачко п ј е н и ј е у с р п с к о ј и ст о ч н о ј православн -оЈ цркви, к а о ш то поју учен и ц и с р п. в е л. г и м н а з и ј е у Н о в о м С а д у с в а к е недеље и празника на св. литургији, за мешоВИТЛИК СЛОЖИО Тихомир Остојић, ФИЛ08 0 Ф, Издала сриска вел. гимназија Новосадска 1887. 8°. — У овој велеважној збирци има: Литургија св. Јована Златоустога (све, осим „Блажепи"). Има три „Херувике": 1. новосадска, 2. ирвог гласа. 3. руска. — „Достојно* има четир: 1. четвртог гласа мало, 2. четвртог гласа велико, 3. шестог гласа, 4. осмог гласа велико. — Три „Хвалите" : 1. на „Тон деспотин", 2. Крушевачко, 3. осмог гласа. — „Благословен грјади" обично и руско. — Са литургије Василијеве: велико „Свјат" и ирмос „О тебје радујетсја". — Са владичанске службе: „Тон деспотин", „Цар небесни", „Господи спаси благочестивија" и „Многаја љета". — Ирмоса има на: 1. Малу Госпојину, 2. Крстов дан, 3. Ваведеније, 4. Божић, 5. Богојављење, 0. Сретеније, 7. Благовести, 8. Цвети, 9. Вел. Четвртак, 10. Вел. Суботу, 11. Ускрс, 12. Спасов дан, 13. Духове, 14. Иреображење, 15. Вел. Госпојину. — Тропара има на: 1. Крстов дан, 2. Божић, 8. Богојављење, 4. Св. Саву, и трећег и осмог гласа, 5. Цвети, и првог и четвртог гласа, 6. Ускрс, 7. Спасов дан, 8. Духове, 9. Преображерве, 10. Ђурђев даи. — Кондака има на: 1. Крстов дан, 2. Божић, 3. Богојављење, 4. Цвети, 5. Ускрс, 6 Спасов дан, 7. Духове, 8. Преображење, 9. Ђурђев дан. — За тим има: „Кресту твојему", Светосавска песма, Ипакој четвртог гласа („Нредварившија утро" на Ускрс) и „Воскресеније твоје". — Даље има: „Молитвами", „Спаси ни", „Јелици", „Тјело Христово", велико „Господи иомилуј", 1-иут и 3-пут. — На опелу: мртвачко „Господи помилуј", „Подај господи", „Амин", „Со свјатими упокој", „Вјечнаја памјат" и велико „Свјати Боже". — На послетку има краљевска химна. — С почетка у свакој свесци има садржај на три стране и у место предговора чланак Васе Пушибрка: „Сриско православно црквено пјеније", на четир стране, писан за ту вбирку, но који је међутим штампан у 38. бр. нашега листа од о. г. — Сваки је глас за себе аутограФисан и увезан. Сопраи има 101 стр., алт 94 стр., тенор 82 стр., бас 95 страна. Текст је испод нота исписан старим правописом. Поједини се гласови не продају, већ се продаје читаво дело, сва четир гласа, за 3 Фор. а. вр. Сваком ће се послати у плаћеном пакету. Ко жели то дело, нека се обрати управи срп. велике гимназије у Новоме Саду. — У 19. свесци часописа „Ап с1ег зсћопеп Маиеп Бопаи" има превод познате песме црногорскога кнеза Н и к о л е „О н а м о, о и а м о —" Превео ју је Ђ о р ђ е Ђ у рк о в и ћ. — У 10. броју „КпЈ12еупе зто^ге" врло је повољно оцењено дело Мите Петровића „Пијаћа вода, како се набавља и испргтује, које је, као што смо у своје време, јавили, Матица Српска наградила са 50 дуката. — Ово дана изашла је у српском преводу овдашњег учитеља Јована Марића а у издању Августа Фукса приповетка Жила Верна „Ц р н а И н д и ј а". — Још смо у 19. бр. нашега листа о. г. огласили Прииоветке из паланчанског живота у Србији од свештеника Д и м. К. М и х а ј и л о в и ћ а а тек смо неки

дан од писца из Лесковца добили ту књигу. Ми смо је ирочитали и слажемо се потпуно с писцем, који и сам у пропратници својој признаје, да је то почетнички рад, који не треба другојачије сматрати, већ као дилетантски покушај. Лепо је и хвале вредно, да нисац, као што вели, усрдно ради на даљем свом образовању, па буде ли озбиљно настојао, попеће се но својој жељи зацело на висину озбиљна радника на књижевности. Ми му у то име желимо добре воље и истрајности. — Поводом смрти чувенога немачкога естетичара Ф р ид р и х а Т е о д о р а Ф и ш е р а, који је умрт.о 3. (15.) септ. о. г. у Гмундену, има „Глас Црногорца" (бр. 37.) ову белешку: У српску књижевност увео је Фишера и његову теорију пок. др. Ј о в а и А н д р е ј е в и ћ, који је у Новосадској „Даници" Ђорђа Поповића, (не г. 1862., већ) 1803. написао читав низ естетичких чланака на основу Фишерове теорије, („Одломци естетични" у 21. броју). Ти чланци су били изазвани драматичким ирвенцем Ђуре Јакшића „Сеобом Србаља". После дужег времена била је „Матица Сриска", тада још у Нешти, расписала . награду од 100 дуката за најбољу драму српску. На ту је награду стигла „Сеоба Србаља" и, ако се добро сећамо, „Херцег Владислав" или ће бити „Немања" Јована Суботића. По савету новога секретара А. Хаџића замоли „Матица Сриска" Јована Ђорђевића, тада уредника „Српског дневника", и младог књижевника дра Јована Андрејевића, да оцене за награду послате драме. Обојица се брзо реше, да препоруче Матици, да наградом увенча „Сеобу Србаља". Писац је те драме био још непознат, исто као и оне друге. Особито се био за то заузео др. Андрејевић, кога је силно занела лакоћа стиха и лепота језика, пуног живих слика и смелих ипервола и метаФора. Кад је Ђура Јакшић иримио награду од иредседника „Матице Српске", пок. Павла Којића, у банкама (било је управо 600 Фор. а. вр.), чули се неки гласови, да су иохвале оценилаца претеране. Да би свој суд образложио, науми Ј. Андрејевић, да изнесе сву своју естетичку основу, те стане писати оне чланке у „Даници", којима је кумовао сада преминули Фридрих Теоодор Фишер. — Тако „Глас Црногорца". Том приликом наводимо овде речи Андрејевићеве, што их међу осталим на крају својих „Одломака" каже: „Ја из искуства знам, да је од 10 година амо редак ђак (ми разумемо Србин; у Аустрији који је колегију из естетике слушао; то хлебом не храни, славе не приноси, — на што, дакле, и учити!" Ево је од то доба пуно 25 годииа, на смемо бар рећи, да ни данас није — горе. — У 17. броју нашег листа на страни 272. саопштили смо читаоцима „Стражилова", што је Немац Вилхелм Волнер новодом Кирстеова превода Његушева „Горског вијенца" мудровао у 3. и 4. свесци Берлинског часописа ХекбсћгИЧ} Шг уег§-1е1сћепс1е Хлиега^иг^езсМсћ^е ипс1 К.епа188апсе-1л1>1;ега1;иг. На та његова мудровања одговорио је сад Кристе у том истом часопису овако: Господин В. Волнер је у 1. свесци ових новина на стр. 303. приказао мој превод црногорског јуначког сиева под иасловом „Горски вијенац", а приказао га је врло повољно по преводиоца. Са тога ја никаква разлога не бих имао враћати се на ту оцену, да није господин Волнер на крају свог чланка додирнуо нека општа питањ а, која су за сваког преводиоца од велике важности. Господин Волнер вели, да преводиоци у избору онога, што хоће да преведу, морају што строжији бити, те туђу књижевност својим земљацима показати само са најзанимљивије стране. Добро; али где лежи мерило за процењивање туђег душевног производа? У Немаца, у нреводиоца, у туђина.