Stražilovo

640

СТРАЖИЛОВО

В Р. 40.

Господин Волнер одговара: у преводиоца. На то се даје приметити, да је и најизвеџбанијем преводиоцу, можда баш с тога, што се у особеност страног народа уживио, каткад тешко просудити, да ли ће његово дело у истој мери пробудити интерес немачког читаоца, као што оригинал буди интерес посредоваоца. Њему је исто тако као и самим песницима, који своја дела често у сасвим друкчијој оцени мећу једно поред другог, него публика. То зацело долази отуда, што творилац увек суму рада, била сад интензивна или екстен8ивна, у рачун узима, који је морао употребити на свој створ, а читалац пресуђује само ресултат. Преводилац, у колико је савестан и не ради на спекулацију — а ову последњу господин Волнер са својом примедбом није имао пред очима — и нехотице ће се дакле по томе равнати, какав су суд странци о свом народном производу изрекли. Је ли дело које код рођених земљака наишло на допадање и признање, то има преводилац право, да то дело својим земљацима испосредује. Да ли истима изгледа страно, да ли и у туђинском оделу себи пријатеља код странаца уме да набави, то није његово да пресуди а и у већини случајева мора да је за то и изгубио фини нацијонални осећај. Са тог сам ја гледишта латио се превода „Горског вијенца". Још неколико речи о књижевној вредности оригинала, који у јужних Словена отприлике исту улогу игра, као Гетеов Фауст у Немаца. 1\>сподин Волнер пребацује песнику, да није умео из своје материје да начини занимљиву драму. Тај прекор звони врло чудно, јер сваком песнику мора бити остављено на вол>у, да свом душевном чеду даде облик, који му се свиди. Даље вели, да Немац читалац не може имати ту никаква иитереса према догађајима, који се збили у Црној Гори. Овај ми прекор изгледа према туђинеком књижевном производу још чуднији, него први. Индијски и грчки јунаци ближи су дакле срцу Немаца, него славенски ? „Ослобођење Црне Горе девета је брига западном Јевропљанину." То можда је и истина, јер је свет неблагодаран, али господин Волнер треба да промисли, да би без браника српске храбрости Цариград можда — у ЈЕајпцигу лежао. Најпосле, да све наведем, што у очима господина Волнера дело тако понижава: „владика, главно лице у комаду, држи дугачке монологе а иишта не ради." То је истина; да је владика Данило, у ком је песиик свакако сам себе хтео да прикаже, одмах у почетку комада све Турке искасапио био, било би тим нестало сваког повода дугачком саветовању и монолозима, а мени се чини, да драж спева баш у том лежи, што нам песник мајсторски износи пред очи, како мало по мало тмура ресигнација војвода уступа испред мушкијег расположаја, док најзад ие букне у јасни пламен нацијонална дела. Надам се, да сам овим примедбама исказао оправданост мога превода, који је по мишљењу господииа Волнера прилично без цели. — На ове одиста промишљене примедбе нашао је Волнер опет за нужно, да нешто измудрује. Из Лајпцига одговара он Кирстеу овако: Госнодин Кирсте налази, да су два места у мо-

јој критици чудна. На то имам ја ово да приметим: 1.) ја сам, не „прекоревши" ни најмање песника „Горског вијенца", просто навео разлоге, који су ми се чинили, да невероватним чине очекивање већега немачког читалачког круга. Господин Кирсте вели, да је песнику остављено на вољу, да свом делу даде облик, какав му се свиди. Тако је! Материјал песме „8аћ ет Кпа"ђ' ет Кбб1ет з1зоћп" могао би се н. пр. као тетралогија с предигром обрадити, кад би га укус песников на то навио. Али је исто тако критици „остављено на вољу", да изјави своју сумњу у ентузијазам публике за то дело. Или држи можда госиодин Кирсте, да је иесник непогрешан? То би свакако било чудно. 2.) Нисам ја казао, да догађаји, који се збивају у Црној Гори, не могу сами по себи интересовати Немца читаоца. Где се догађаји збивају, да ли у Лапонској или у Камеруну, то је свеједно; ако су интересантно ириказани, интересоваће се већ за њих читалац. А да су грчки јунаци Немцу ближи, него словенски, то ће дотле бити Факт, док у настављању наше омладине грчка јуначка скаска не начини места словенској. Ако „неблагодарни" западни Јевропљанин сретну ту околиост, да Цариград још једнако лежи на Боспору а не на Плајси, не приписује ослобођењу Црне Горе, него ослобођењу Беча, то је криво у западној Јевропи популарно схватање историје ратова с Турцима. О ослобођењу Беча прича нам се у школи, за ослобођење Црне Горе није наша настава у историји досга детаљисана, има других догађаја, који нам важнији изгледају. (Доста зло, да вам је ослобођење Црне Горе тако неважно, вајни „културтрегеру"! — Ур.) Што господин Кирсте у том гледа неку неблагодарност, то би било врло чудно, кад човек то претеривање не би просто кроз прсте гледао ревности специјалисте. — Матица Хрватска издала је ва словеначке своје чланове Вјебп1к ћгуа^8ко-81оуепзк1. Тај речник написао је проФ. А. М у с и ћ, а Матица Хрватска наменила га је Словенцима члановима својим, да могу лакше и боље разумевати књиге, које им она даје, а међу тим књигама нарочито и народне песме, које ће скоро почети издавати. Иред речником има на словеначком језику кратаЕ« нацрт хрватске граматике (свакако и српске, кад се одмах на почетку каже, да су г Нгуа1л т 8гћ1 еп паго<1 1зег ^оуоге еп јеи1к) испоређене са словеначком. — Пајлепши део Данте-ова славног епоса „Т>1У1па соттесИа": „II рагасНзо" (рај) преводи на мађарски И мре Чичакија. „ Х ј ' т1егпо" (пакао) већ су многи у Мађара покушали да преведу но најбољи је превод Сасов, који је решио, да преведе целог Дантеа на мађарски те већ годинама ради на томе.

Иснравак. У 38. бр. нашег листа на страни 595. у другом ступцу, у 24. реду од доле, место у к а р треба да стоји у к р а с.

Са овим бројем улазимо у четврту четврт ове године. Уљудно молимо поштоване претплатнике, да обнове претплату. Адмиаистрација „Отражилова".

САДРЖАЈ: Јован Живановић, српски књижевник и пчелар. (Уз слику.) — Мелодије. Од Драг. Ј. Илијћа. —• Једна глава ив Достојевског. Иова познанства. Петров. — Растопљен план. (ПетеФи.) Превео Б. Бранчић. — Павле ОрсагХвјевдослав, словачки песник. (Наставак.) — Сунце и његова својства. (Наставак.) — Листак. Прилози за историју Краљевине Српске, прве владе кнеза Михајила М. Обреновића III. (Наставак.) — Ковчезкић. Гласник. Позориште и уметност. — Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" и8лази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је § Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а прегплата администрацији „Страасилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.