Stražilovo

Б р. 41.

СТРАЖИЛОВО

653

неиспрекидан, потпун, него ће имати црну црту баш на оном месту, где треба да је светла црта натријумова. И тако је на сунчевом спектруму баш оно место тамно, које је код натријума светло и обратно. Иошто смо тако добили спектрум сасвим обратан од спектрума саме натријумове паре, то Кирхов овакав спектрум назива „обрнут спектрум". У кратко дакле, све светле спектралне линије разних тела, које светле у ваздушастом стању, постају црне, ако се иза н>ега налази тело чврсто у усијаном стању, које би за себе давало потпун спектрум. Тај је овде црним цртама испрекидан. Свако тело упија оне зраке, које и само испушта. Сунце нам даје диван пример обрнутог спектрума. Сунчев спектрум испрекидан је многим црним линијама. Ово је опазио и описао у почетку овог века Воластон, а доцније Фраунхофер; отуд се споменуте линије у сунчаном сиектруму зову Фраунхоферове линије. Њих је нротумачио тек пре 26 година већ споменути научењак Кирхоф. Он је опазио, да су многе Фраунхоферове црте баш онде у спектруму, где се иначе појављују светле црте разних елемената, тако н. пр.једна од многих Фраунхоферових линија, позната у науци као линија I), одговара потпуно светлој црти натријумовој. Све линије железовог спектрума одговарају на длаку неким Фраунхоферовим линијама. Ово је требало доказати, па су Фраунхоферове црте лако протумачене. Сун-

чани спектрум, овакав какав јесте, дакле с црним цртама, није ништа друго до обрнут спектрум. На основу Фраунхоферових линија поставио је Кирхоф теорију о сунцу, сасвим противну Хершловој. Сунце се — по њему —■ састоји из чврстог или капљичаво-течног, усијаног језгра, које, као и сва друга усијана чврста или течна тела, све могуће зраке испушта и које би давало потпун спектрум. Али се језгро налази у атмосфери од ниже температуре, у којој се многа тела, из којих се језгро сасгоји, због огромне температуре самог језгра налазе у трећем агрегатном стању, дакле као пара. Ио том зраци сунчани, нре но што допру до нас, пролазе кроз ту атмосферу, у којој су и паре свих елемената, из којих се сунце састоји. С тога ће пара сваког појединог од тих елемената задржавати, упијати баш оне зраке, које би сама у изолираноме стању испуштала, те отуд долазе у сиектруму црне Фраунхоферове линије. А кад би обратно могли отклонити светлост језгра сунчева, па посматрали само светлост сунчеве атмосфере, добили би испрекидан спектрум, добили би врло много самих светлих црта, које би све одговарале Фраунхоферовим цртама. То би био најбољи и највеличанственији доказ Кирхофове теорије. А то је могуће посматрати само при тоталном иомрачењу сунчевом, где месец заклош светло језгро сунчево. (Наставиће се.) К-<г^

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ КРАЉЕВИНЕ СРПСКЕ, ПРВЕ БЛАДЕ КНЕЗА МИХАЈИЛАМ, ОБРЕНОВИћА III. САОПШТАВА ИХ ЈОВАН ДИМИТРИЈЕВИК, ПАРОХ ИШМУНОВАЧКИ. (Свршетлк.)

У то исто време, кадт, су лгодш изх окроужјл Крагуевачкогт, мислили пред г в мене изаћи и у Крагуевацт, одвести ме, ишао е Настолтелв монастира Манасте Исаш Стошпићт. по народу подт, именомЂ проган г 1; милостин'1; за монастирв, и на ншташх народа, шта се чуе за кнлза, далт, ће скоро у Сербпо доћи? одговарао му е: да се онт, слабо за тогт, кнлза брине, и да му е за чудо, да се они лгодш о томт, кнлзу брину, кадЂ сваки одт, ш,и може кнлзт, бнти, придодавши имт,: „дигни кого хоћешт, балегу пакт, ћешт, подт, нт.омт, наћи кнлза." Ове речи нћгове баце га у подозренћ, да ће онт, одт, онни послант, бмти, кош су Обреновићима пропастг, заклгочили, да опт,

народЂ одт, ш>ихт> одмеће, и зато га полицапна властт, притегне и соуду преда. Докле су дакле ови и иреднаведени Началник .ђ кодт> соуда, испитивани, приспћмт. и л у Београдт>, те свима политичнимђ преступницила, и онима, ко1и су већт> 6 бми осоуђени, и онима, ко1и су подт, соудомт, находили се, онроштаи дамт>, и тако се лгодш овни тегоба, у коима су се находили, ослободе. Дознавши све ово, помислите, милостивш Госоударт,, како е мени могло бнти, кадт> самт> по доласку моме у Београдт, 3. Марта т. г. одђ спроводника могђ НедимЂ Ефенд1е и то чути морао, да е нћгова намћра поредт, могт, Берата о кплжескомт.