Stražilovo

Б Р . 44.

СТРАЖИЛОБО

697

СУНЦЕ И ЊЕГОбА СВОЈСТВА. ОД СВЕГИСЛАВА КОЛАРОВИБА. (Наставак.)

Еад смо се упознали и с пегама и буктињама као и с протуберанцама, можемо се запитати, стоје ли оне једно с другим у свези. Просечно су најлепше нротуберанце у регијонима, где се виђају буктиње, док је на против тешко уз иротуберанце наћи свагда и буктињу. То долази отуд, гато се буктиње само изнимно, кад су одвише светле, на ивици сунчевој виде, а што су ближе средини, све су блеђе. Научењаци још нису ово потанко истраживали; неки мисле, да све буктиње пре или после избију као протуберанце на ивици сунчевој. И буктиње излазе најмање око полова, као и протуберанце. — Секи вели, да нигда није видео ни једну иоле светлу буктињу, а да уз њу ни|е била и протуберанца или бар какво мање узвишење или светлије место у хромосфери, но не обратно, као што мало пре рекосмо. Но што се уз сваку протуберанцу не виђа увек буктиња, то још не значи, да ту нема буктиње; светлост њена је често сувише слаба, да би могла пробити кроз најниже слојеве сунчане атмосфере, те је тад наравно не ћемо видити. Протуберанце дакле нису идентичне с буктињама и ако стоје с њима у свези. Но у каквој свези? Састоје ли се и буктиње из усијаног водоника? Секи дефинише буктиње као потресе фотосфере, који се састоје не само у узвшпењу, издизању ниво-а, него се одликују особито већом температуром и светлошћу од околице. Усијан водоник игра ту само улогу покретача; дижући се из дубљине потискује он пред собом масу фотосферину. Узрок дакле и једних и других је један те исти, само што су снаге, које делују при њиховом развићу, код једних веће но код других. Није тако лако решити питање о међусобном одношају протуберанца и пега сунчевих. По некима се протуберанце налазе само у оном појасу, где и пеге и број њихов зависи од броја пега. Шперер, Секи и др. сматрају протуберанце као претече, наговестиоце нега, а Тахини чак мисли, да се може из облика протуберанца закључити на облик будућих пега. Тахини је пре пет година посматрао пегу, чије је језгро светлим мостом било у два дела подељено; одатле се за кратко време развила врло красна група нротуберанца. На против Респиги уверава, да је видио протуберанце и онде, где нигда не беше пега и да у опште ове две појаве ни у каквој свези не стоје. Иеге изгледају као ждрело, кратер у вулкана, те нас то принуђава, да мислимо, е су и оне ностале еруицијама, којима би главно место, седиште било у

језгру саме пеге. У истини пеге јесу ерупцијама ностале, но седиште истих је, по Секију, у буктињама около пега, а не у језгру пеге. Ерупције се догађају често врло далеко од пега, обично онде, где су буктиње најјасније. Оне протуберанце, које се крећу на сунцу испред пега, много су јасније, него оне иза њих, а то се опажа и код буктиња. Према томе свему морамо пеге са свим с другог становишта посматрати. Језгро, које смо досад сматрали за најглавнији део пеге, у истини је само секундерни део већег и важнијег феномена, који се шири по мпого већем делу фотосфере. Нису дакле пеге а ни нротуберанце, већ буктиње, основ свима појавама на сунчаној површини. До сад смо говорили о том, шта је и какво је сунце, шта на њему видимо и како шта тумачимо. Трудили смо се, да у кратко прикажемо сунце онако, како га први научењаци данас замишљају. То нам је била главна намера. За то смо се и забавили мало дуже са обликом сунца самог и са појавама на њему. Остаје нам још, да речемо коју о зрацима сунчаним у опште, о светлости и топлоти сунчевој, о извору и одржању те топлоте и о будућности сунчевој, у колико се о том може говорити. На сунчаним зрацима констатујемо на први мах својим чулима светлост и тонлоту. Светлост физиолошки делује на наш орган вида, топлота делује на сва тела и загрева их. Тачнијим испитивањем дознало се, да зраци сунчани и хемијски делују; дејство то састоји се у дисоцијацији молекила неких хемијских једињења. Та три дејства не потичу из три особите врсте сунчаних зракова, као што се дуго мислило, него су само разни степени једне и исте снаге према дужини зрачних таласа и брзини кретања хипотетичног етра, материје неке без густоће и тежине, којом се ове појаве тумаче. — 0 хемијском дејству ћемо врло мало говорити, не што би можда оно било од мале важности, но што би нас далеко од ствари одвело. Споменућемо, да су хемијска дејства сунчаних зракова чисто механичке природе. Најјаснији доказ и леп пример хемијског дејства сунчаних зракова пружа нам фотографија. Зраци сунчани делују још хемијски при бојадисању разних супстанција и, што је најважније, при асимилацији и дисању биљака. Више се не ћемо овде задржавати, као што не ћемо овде спомињати ни магнетична дејства сунчева, јер смо о том већ приликом једном напред говорили. Више мало ћемо рећи о светлости, а особито о