Stražilovo

Б р . 49.

783

Бовићу (у Хрватској) 618 динара као помоћ за подизање народних богомоља. — Главни одбор повива свакога Србина, да се упише за члана тога по Српство с.паеоноснога Друпггва св. Саве. „Као год што је пре године и по дана свима српским родољубима била јасна потреба, да се Друштво светог Саве оснује, тако исто је сада правом Србину и света и најпреча дужност радити што живље и што више на том, да друштво и даље напредује, да после првог одушевљења и започетог рада не клоне и ни у чем не попусти, него да још већу снагу, још обилатију радњу развије. С тога, надајући се, да ће, како сви појединн друштвени чланови тако и сви други српски родољуби, озбшвно схватити значај друштвенога рада по интересе васцелога Српства, главни одбор Друштва св Саве моли у првом реду све друштвене пододборе и поверенике, а за тим и све друге друштвене пријатеље, да се живо и својски заузму око прикупљања чланова за другу годину и око прибављања друштвених чланова свих редова. Награду за уложен труд наћи ће, поред захвалности свију оних, којима је друштвена помоћ најпотребнија, у свести, да ће мисао духовнога јединства свега српског народа бити савршен чин у свакој нам будућности." — Иште се од свакога Србина, да покаже и на делу, да је Србин. Па ту више не треба говора ни нрепоруке за честито Друштво св. Саве. Чланова има утемељача, који, једаред за свагда или у четири годишња оброка, плате 50 Фор., редовних, који плаћају годишње 2 ф. 50 новч., и помагача, који плаћају годишње по 1 Фор., а сви имају једнака права. (Певачка заједница). Невачке дружине Даворје, академијска Обилић, радничка, типограФска Јакшић и омладинска С л о г а, — све у Београду основале су на састанку 16. нов. заједницу ради неговања и ширења српске песме и свирке. У привремени одбор изабран је за председника Таса Богдановић, председник Даворја, а за пословођу Јаков Јелисавчић, пословођа Слоге. Изабран је ужи одбор, да нацрта устав заједнице, у који је упгао осим поменуте двојице још по један заступник поменутих певачких дружина. Одлучено је, да се дваеспетгодшпњица Јенкова заједнички прослави и што пре изради ред за ту прославу. И ми смо овде пролетос, о Ускрс} г , израдили устав за певачку заједницу певачких дружина у Угарској. Новереноје В. Кикиндској дружини Гу с л а м а, да изради потврду. До данас не знамо ништа, шта је од отога. — У Србији је дошло до уједињења омладине. Свакога би обрадовало, када би се у Србији ујединиле и певачке дружине, све, гдегод их има у слободној краљевини. Не би ли пример ових пет Београдских дружина био претеча красној општој заједници! (Гундулићева ирослава). Српска академијска дружина „Зора" у Бечу издала је ово дана овај проглас: Српски народе! Света је дужност сваког Србина, да се сећа својих славних мужева, који су у своје време прославили српско име. Народ, који не зна ценити и поштовати својих великана, не заслужује, није достојан ни да постоји. Благодарност је најлепша врлина не само за појединце, него и за читаве народе. Српски народ срећан је, што је одхранио у свом гнезду сивих соколова, који су до звезда узнели српско име на витим крилима свога генија, пронели му славу на све четири стране. Нема њих више у нашој средини: не гледамо им оног ведрог чела, не дивимо се мудрој речи, муком су вамукла њихова уста; ал имамо њихова неумрла дела, то бесцен-благо њихових трудова и љубави. „О лено је, кад нам име смрт за собом не понесе, те о делма суд оставит' свом народу и свом богу." Они су себе умно и телесно трошили, да нама кроз векове светле. И наша мисао треба да је увек

с њима, кроз њихова дела треба да се с њима разговарамо, да живимо с њима у прошлости, да делимо страх и наду, од њих морамо се учити, како ваља љубити свој род. Прослављајући њихову светлу успомену показаћемо, е смо заслужили, да их имамо. Српско акад. друштво „Зора", високо ценећи рад и заслуге српских великана, одлучило је у овогодипгњој првој својој седници, држаној 17. (29.) октобра, прославити тристагодишњу успомену дана рођења Србина песника, неумрлог Гундулића, сина српске Атине, поноситог Дубровника. Прослава држаће се на дан св. Саве, како би тим друштво, спојивши је са светосавском свечаности, избегло двојаки трошак, који би иначе морало предузети, кад би хтело прослављати тристагодишњицу дана рођења Гундулићева 8. јануара п. н. к., на дан т. ј. кад је он први пут угледао светлост дана. Друштвени одбор, који се нарочито за то конституисао, предузео је већ потребне кораке, како би поменута прослава испала што сјајније и величанственије, да буде достојна имена великог песника и творца , Османа", чији се геније у песничкој машти и у патријотском српском осећању задахњивао песничким жаром како на троФејима јунаштва српског и славе, тако и на рушевинама величине српске, на гробници, у којој је савио поломљена своја крила сиви орао Немањића, на оном тужном, још неоплаканом Косову пољу. При том сједињење обеју свечаности, прослава на име Србина песника римокатолика Гундулића на дан успомене првог архиепископа српског, светитеља Саве, оправдава се поред осталога још и с општег српског гледишта, по коме разлика вере не претпоставља нити за собом води као неизбежну последицу уједно и разлику народности — гледиште и начело, кога се држи омладина око друштва „Зоре", те хоће да му даде свечан израз. — Триста је година од какв се родио неумрли Гундулић, а није их много мање од како је оставио овај свет. Да је Гундулић био син кога другог народа, одавно би већ пркосио зубу времена пад његовим гробом видљиви споменик благодариости његових потомака. Али гроб Србина Гундулића не обележава још плоча споменица, достојна његове славе. Е па зар ћеш допустити, сриски народе, да прохуји још који стотинак година, а да не гледаш над пепелом тога твога врлог сина спољашњи знак твоје љубави?!... Друшгво „Зора", ирослављајући тристагодишњицу дана рођења великог Гуидулића, одлучило је нриложити чист приход од прославе на иодизање њ е г о в о г споменика у славном Дубровнику, за кога рече витешки песник „Баиканске Царице", е је глава на српском трупу. С тога оно апелује на твоје родољубље, српски народе, позивајући те уједно, да не жалиш свога милодара, јер племенита је цељ, на коју га намењујепг. Слава бесмртном Гундулићу! Слава родол»убу српског народа! — Нрилози шаљу се на адресу: 8ег1>. акас1. Уегет „2ога" I. ТЈтуег81Шз. Л^1еп.

П030РИШТЕ Ћ УМЕТНООТ. (Сриско народно позориште). У току проигле недеље приказана су била на позорници нашој овде два комада по други пут а два први пут. По други се пут овдашњој публици приказали: Ларонжев „Доктор Клаус" у преводу Саве Петровића и Мозенталова „Дебора" у преводу Николе В. Ђорића. Са новином се почело прошле недеље, са новином се та недеља и завршила. У уторник 24. новембра дошла је била на ред „Црна пега" Мађара Григорија Чикије у преводу уредника овог листа а у недељу 29. истог месеца прешла је прву ватру у дупком пуној кући а уз пријатељско суделовање Новосадске српске певачке дружине слика из српског на-