Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

На сваколика та питања наша или преко свију ј питања тих прелази г Панта, Турчин будући, на речи, које је Милан Топлица, по речима турског летописца Нешрије рекао кнезу ЈЈазару, и које гласе: „Господару ! турска војска није толико силна, колико се говори; видио сам је под оружјем; не треба је се бојати, а за овим исприча разговор са Муратом. Чувши то кнез, запита војводе: „Да ли не би било згодније, да одмах ноћас на Турке нападнемо". Ако је Топлица Милан, вратив се из турске војске у очи Видова дне онако реферисао о тој војсци и оно рекао кнезу Лазару у збору војвода српских, као што г. Ианта, држећи се турског летописца Нешрије, пише, и ако је даље кнез Лазар поверовао ономе, што је кнезу Лазару Милан Топлица рекао, онда шта ћеш да мислиш и шта да кажеш, Србине брате и српски сине, за тога и таковога српскога кнеза Лазара? Но најпре да свршимо с Миланом Топлицом. „Кнез Лазар примио је Топлицу, кад се вратио из турскога стана, у већу с војводама а то је било у очи Видова-дне. И кнез Лазар чувши то (што му је Милак Топлица о турској војсци рекао) запита војводе: „Да ли не би било згодније, да одмах ноћас на Турке нападнемо?" Предлог тај није примљен, већ је „усвојена мисао великога војводе Вука, да сутра, на Видов-дан, ступе у бој с Турцима, и кнез Лазар позове војводе на господску вечеру". Тако пише г. Панта на стр. 341. а напред на стр. 337. написао је исти г. Панта, да је „турска војска прекрилила Косово поље с оне стране Лаба и нокрај Ситнице допирући чак до више Звечана, па прекрилила просторију од Мрамора више Приштине до Сухога Јавора и поставила се „глава уз главу, бегови и субаше, ред до реда, један до другога, чета уз чету, куп до купа" (Нешрије), — и опет иа стр. 338.: „И тако је заиста без мало сво Косово била прекрилила турска војска и тако смештена, да је ишла убојна линија дуж Лаба, а остала је заузела све богазе од Звечана, Чечана, Голеша, Сазлије, ћемер-ћуприје и Дрена, близу Грачанице, те тако Србима нико није могао доћи у помоћ из Босне, ни из Метохије, па ни са источне стране од Качаника, а то је од западне, јужне и источне стране". И зату и толику и тако смештену војску на пољу Косову смео је Лазарев посланик Милан Топлица у већу с војводама кнезу Лазару рећи, да „турска војска није толико силна колико се говори; видио сам је под оружјем; не треба је се бојати" —итакошторећи уочи Видова-дне, кад је војска та турска већ онако смештена била на пољу Косову! — Но кнез Лазар и његове војводе мора бити да су били слеии код очију, кад ни у очи Видова-дне нису могли видити ту турску војску, „која је без мало сво Косово пре-

крилила била" и кнез Лазар, место да на такав лажљив извештај свога од Турака очевидно поткупљенога посланика заповеди, да се неверном том послаиику глава одсече, а он пун радости, што му је посланик рекао оно за турску војску, пита војводе: „не би ли згодније било, да одмах ноћас на Турке нанаднемо?" 0 Панто, Панто, и како само да те због таквог причања назовем, о Панто! Нешрији, старом Турчину, лазун је било и он је могао онако нричати о боју на Косову — али ко ће теби, брате хришћанине, да опрости, о Панто! И да си се бар тачно држао твога љубимца, твога Нешрије, но и то ниси, већ си баш главно изоставио, о Пантелија, Панто! Нешрија пише на стр. 55.: Еи шгп1 тегИеГегГ, <1аз8 (1ег ОгезашНе Каиагв, \тс1сћег ии <1еш Кћопкшг (цар Мурат) ^екониаеп туаг, иаеМет ег етсћ ићег сНе 8(;е11ш1§' ипс1 (Не Уегћаћгааве с1ев Кћоп-Маг Кин<1е уегвећаШ; ћаМе, теДег ии Тишхг иигисккећг!;е иш1 1ћп 80 апге<1е1&: „0 НозроАаг, с1а8 ШЉвсће Неег 181; тсћк 80 81агк, лУ1е тап 8а§4, 1сћ ћаће е8 ћелтаИпе!; ^еБоћеп (кад се турска војска одмарала код Кратова), тап ћа! 81сћ шећ!; уог П пп ии ЈигсМеп: ипнег Неег м1 <1гегта1 хо и1аг/г и Јепег уегНиећ1;е Таааг паћт сНевеп Вп§1аи1»1§еп &и!% аиГ иис1 Нп§- ап аи8 ТЈећегтиН) апгивсћлтеПеп, ип<1 Уо11 (ћогЈлћЈеи Сгеге<1е8 ги ићегвсћаитеп. Аиећ сПе Теккиге (господа српска), \уе1сће 8Ге]1 111 с1ег ТЈш^ећип^ ћа/агв ће1ап<1еп, 8ргасћеп ииап8(;аисН§'е Нићасћк' ЛУог^е. ДУи1к 0$ћ1и зргаећ: „1сћ лу Ш ииега!; аЦет ум <1еп Тигкеи §'ећеп: 1сћ Нгаисће шетапс! с1аг;и." Киги е1п јеАег уоп <1еп УепсНапегп, Кгаикеи ип<1 \Уа1аећеп аргасћеп т Љгет Каивсће 8о1сће 1ееге \Уог(;е. Затим ириповеда Нешрија, како је цар Мурат нао с војском под Новобрдо (ђумишхисар), па тек на страни 69. ирича Нешрија о оном, шта је рађено у српском стану у очи Видова дне и помиње онај предлог кнеза Лазара, да ноћу ударе на Турке. Г. Панта је дакле, причајући онако, направио збрку, какве збрке нико до данас учинио није, и направио је од кнеза Лаза и његових војвода праве слепце и блуне, а то све само зато, што је мислио, да аричање Нешријево о боју на Косову није скуи турских усмених ирича, веИ ирава историја, коју само гдегде сраским иричама аоиунити и исаравити треба; као што је он попунио и исправио, на пр. Нешрија није знао име оном посланику, који је послан цару Мурату, да види, нгга Мурат хоће, и да извиди, како стоји турска војска — а г. Панта је знао, како се звао тај посланик, и он је лено написао, да се он звао Милан Тоалица; даље помиње Нешрија на више места, да је ђаурска војска I била много јача (бројно) од турске војске и да се