Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б р. 6.

примит с очим зажетиме од крвника сваке увјете. — XIII., 240. Тако у жетве зреде бриме лијепа њива непожњена житнијем класом веселиме прибогато накићена. — XIII., 330. * * * Осим контрахованих облика, које смо напред споменули, долазе стари хрватски облици у стиху још само слика ради: Ови нетом преда њ доје, Лис му царски прикажива: он га прима и врх своје главе ставлза, пак целива. — VIII., 740. Тим носећи криж у руци с краљевићом на бој доје, и гди оружјем ини пуци, он молитвам војево је. — XI., 182. Страх ме, ако влас тва ирија главу љутој змији плесати, да она хуђа и отровнија куде на те не обрати. — XVII., 255. Иу ако царство с многом смећом, гди му против војска устаје, међу срећом и несрећом себе изгуби, тко га наје? — XVII., 275. Ну ту видећ, да пе сташе прем слободно, опет иоје на заклоне Синан-паше у скровене перивоје. — XIX., 762. С овом ћосо Челебија Никоиољскијех испод мира краља Шишмана изнаћ арија, с војском разби, пак затира. — XX., 202. Оваки облици хрватски долазе у стиху само слика ради, иначе, где није то потребно, долазе облици сриски: А варшовске лијене и младе све госиође пуне дике изишле су врх ливаде покрај бистре Висле рике. — IX., 115. * *■ -хОсим свега овога, што смо до сад споменули о језику Гундулићеву у »Осману«, имамо још да споменемо старинске облике и старе речи, које се данас више не употребљавају, јер су изумрле у нашем језику у најновије време, н. п.: На складање веле медно кон спјевоца љубовника

од разлицијех звијери у једно купљаше се множ велика. — III., 55. Овај предлог кон долази код Гундулића често и из њега се развио данашњи предлог код. Данас кон долази само сложен са на: након. Од глагола хотјеги, хтјети долази императив хтјеј, који данас више не живи: А за уздарје свега тога, хтјеј, молим те, само ми ријети, знаш ли од сужња коревскога штогођер ми сновидјети? — XII., 240. * Од глагола видјети долази сгарински императив виђ, као и у ст. слоненском кнждк. Данас гласи императив тај: види или виђи: Озови се, кћерце мила, виђ, која ме болес цијепа, ах, кому си оставила ћаћка твога стара и слијепа ? — VIII., 640. Ах давори, славни Отмане, и ви силни цари остали, сад витезе виђте избране, кијех сте вашом дјецом звали. — XVIII., 80. Ну што веће ријечи служе, прид очима виђте штету: на оружје, на оружје, на огањ, на плијен, на освету. — XVIII.. 180. Поручи му: „За јунака гусароват није украдом; ход' са мном се виђ, а пака пођ' ко витез с диклом младом." — XIX., 230. * Долази глагол сповидјети (стар. словен.: кт.дћтн ), који по основи за садашње време иде у коњугацију без обележје за садашњост и има императив као и у старом словенском језику сповјеђ (кг.шд!.): Ах, тако ти бог с висине вратио очима вид жуђепи, вриједни и добри домаћине, племе твоје сиовјеђ мени. — VIII., 415. А за уздарје свега тога, хтјеј, молим те, само ми ријети, знаш ли од сужна коревскога штогођер ми саовидјети? — XII., 240. * Старински облик од глагола узети долази вазети према старом словенском иг,/мм. А тако исто и супстантив начињен од раг4. ргаећ ра88.