Stražilovo

Б р . 13.

СТРАЖИЛОВО

205

сам читалад у поменутоЈ мусулманскоЈ историЈИ стр. 168. и 169. изволи прочитати. А на стр. 168. наћи ћевише горе и оно место, које се тиче војводеДмитра, и на које је Левенклав мислио, написавши: „с1ег окапдегеу1 Ветсћ-Јчз", — где се само то каже, да су кнезу Лазару на помоћ дошли Вук зет, — Димитрије — и од Восне: „Сигсћ Љеае Во^сћаДеп 181 80 л г 1еЈ аив^епсћ! лтнгсћп. <1а88 Еазагшвеп 1)е8ро18 Тосћ^егпшш, петћсћ (1ег Уи1к ((1е8 ИасНс 8он, ет ги Осћг18, СаМопа, РгШзћеа, ипс! аисћ аис1сгег тећг Ог(;еп 111 Масе«1опЈеп), ги (1ет 1)ете1.гго, ЈегмМх 8оп, шн1 гит 8аги<ае 'Аша (лцге1сћег пат 80 У1е! ћес1еи!; ; а1з Јоћапп с1сг 1аЉ) Те§§тг 111 Воипа, а11 8е1пе Масћ!; гизаттеп^ев^озбеп, ипс1 еји зећг §;го8вев Неег ветст бсћмгећег ха ћИГ ^еГићг^." — Тако Левенклав по турском Нешрији, а у Бернауеровом преводу Нешријеве повести гласи то место : „Вагаи! 811е88еп ии гћт (Тсккиг Јлиаг) 8е1п Е:(1ат Л^Нк (\Уик ВгапкоУ1с), ВетсЧгтн, <1ег 8оћп УРогшГв ип<1 с1ег Теккиг ђоп Вотгеп, ЗапШска Копп (Уег§1. Теипс1алп1 Шб1;опа р. 278. „Јоћаппез Љуив")", а то је опет покојни А. Брлић превео овако; „На то му се придруже: аегов зет Вук, Димитрије, Војинов син, и кнез босански, СаруЛа Кум. и Но пошто Нешрије на стр. 75. пише: „1)апп кат 8ет Ек1ат ЛУи1к 0§ћ1и ип(1 8в1П Епке1 аи!' <Ие.гесћ1;е 8е11;е, Јип<1 ОдМи (Јоћаппез) тИ <1ет Котде ђоп Вотгеп аи[ <Ме Ипке 8еИе те је ту Бернауер приметио, да се и на стр. 41. немачког превода има читати ЈипЛ место \\'оШ, то сад

ја, који сам у први мах са г. Рачким (Кас1 ји&оз1. Акасћ 111. 91.), да је поменути храбри војвода Дитрије,- који је отео Турком град Пирот (бегкој), био син Војихнин или Лесара Војихне — у недоумици сам и не знам, шта је и на кога је мислио Нешрије, написавши, да је тај Димитрије ЈешИа 8оћп (као што Левенклав) или Јип<1 ОдМи (Јоћаппее), као што је Бернауер транскрибовао,, — те не знам, ко је и чији је сии био тај Димитрије војвода у војсци Лазаревој на пољу Косову. Да није Димитрије тај онај Дмитар војвода, којега господин Еонстантин у запису свом, утврђеном у Штипу 26. Марта 1388. (в. Гласник кн>. XXIV. 266.—271.) истиним и всесрдачним братом господства свог назива? Истина, да се у тој листини за тога Дмитра војводу каже, да је он »ксд IIм(»д остдвл1. д кидднцт, свогемоу Хрјст« прнве^д се" и у Штипу граду основао и саградио манастир, то бих ја ипак рекао, да се он тада још није био нокалуђерио но само намеран био то учинити, и да тај Дмитар војвода није био ројјени брат господину Константину, већ или брат од стрица или од тетке, која је тетка Еонстантинова била за кесарем Војихном и родила Војихни кћер (удату за деспота Угљешу, потоњу монахију Ефимију на двору Лазареву) и сина Дмитра, онога Дмитра војеводу, којег и Нешрије, турски повесник, и бег Констандин г. 1388. иомиње. Не знам, да ли други турски повесници, а имено Садудин зна што за тог војводу Дмитра и како му оца његова назива ? (Наставиће се.)

КЊИГА 0 МАГАРЦИМА,

(ОА8 ВТЈСН 1ЈЕР Е8ЕЕ Шта много да извијам! Ово ту у загради је наслов књизи немачкој, што је 1884. године угледала света а мени тек сада до руку дошла; истина, мало касно, но ипак мислим, да не ће с горег бити, ако је и сад, 1888. године, прикажем и уз приказ надовежем још, шта су и други о магарцу писали. Данашњим даном није се чудити овако чудновату наслову, јер знамо, да има на књигама јога и смешнијих паслова, којима се само муштерије вабе, а овамо се у књизи говори о свему другом, само не о оном, што наслов вели. Тако сам помишљао, кад сам узео да прочитам ову књигу, што запрема 285 страна, а уз то има у њој 25 магарећих слика; на видите, преварио сам се; књига на,ша (молим, да ме не схватите криво) бага говори о суштим, правим магарцима, а не богме о којекаквим

уоп 0. М1СНЕЕЕ. ЈЕКА.) магарцима у „пренесеном" смислу. Кажем вам, био сам за чудо радознао, каквим се научним апаратом могу готово 300 страна напунити све самим правим магарцима. Да то нису прави магарци, још Бож' помози, могло би се пре разумети. Па ипак, зашто не би ко могао да напише књигу о магарцима, кад је могао силне табаке да напуни „умствованијем" о метлином дрзкаљету; кад је грчки мудрац Анаксимене могао да спута пажњу својих нестрпљивих слушалаца једном једином сланом рибом; Димостен нак једино тиме, што је говорио о сенци магарчевој. Стао сам да „пунктирам" по садржају; мислио сам, да ћу да читам о „културној" историји магарчевој, даље све, што се о њему зна из природописа, приповедака, мита, хералдике и родословија му и т. д., јер толико сам знао, да није увек