Stražilovo

Б р . 25.

СТРАЖИЛОВО

387

аво бог рече? запитаће понајстарији одигнувши наочари с носа на чело. — Јето јест ники јад! . . Ајд' учини своју дужност! Бакоња пољуби редом седам носвенијех гојнијех руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, а сав се »ајаприо и обрће капицу међу ирстима. А колико му је година, Брне? — Једанајст . . . — Шалиш се, човече! Није могуће! — Није могуће! поновшне сви, у чуду. — Ма вирујте, да и' није ни напунија! пак сједнувши до старога, обрну талијански да им нешто прича. Фра Вице гвардијан, фра Думе, фра Брне, фра Ловре, фра Шимун, фра Јаков, фра Баре и фра Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечући један другога. Тако их је црква крстила, али по народњем крштењу зваху се: Пирија, Наћвар, Тетка ( Блитвар, Дувало, Срдар. Вртиреп, Жвалоња. Било је још десетак постриженика манастира Висовца, али су се они налазили »у тековини«. Само кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за неко вријеме »кући« са парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменутој осмипи. Ови, дакле, у миру преживаху, што је бог дао и свети Фране и што су сами стекли. Бакоња стаде гледати манастир. Он је на један спрат, али има око двадесет прозора у лицу. Црква је својим обијељеним прочељем приљепљена уза њ. Зид манастирски није заклачен, те се види у њему камење четвртасто, округло, плоче, шкриље и комади опека. Малени прозори нити су једнаки нитиуједној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала. Еапци су свакојаке боје и распадају се од старости. Из даљине та грдоба чињаше се лијепа свакоме, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње. Фра Брне једнако нркелаше, иогледајући синовца, па кад и томе дође крај, поче нашки. — Јето тако! Нисам чуја нрилипе гласове за њ, али ако се не буде влада како ваља, ја фн-ју! (показа руком како ће га истољагати), пак нек иђе, откуд је и доша'. У то се иомолише на вратима два суха ђакона и три ђачића у шибенском одијелу. Шибенско одијело зове се: пантале, кружат са

сребрним пуцама и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите. На онда шарени пас и пљосна црвена капица. Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не »обуку« - обући се у њихову говору значи носити мантију. — Биће он бољи него мислиш! рече гвардијан устајући. Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. »Је ли да ћеш бити добар, а?« Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, пак нонови, што бјеше путем научио од Стипана. —- Бићу припокоран, припоштовани оче ! — Е, па липо. Ајде сад са оним дијацима. Ајте поведите га! Бакоња прође за њшча испод сведеног уласка и нађе се одмах у авлији. Сад видје, да је сва зграда озидана попут творила. Једну страну захвата црква, оклачена и обијељена и по боку, а испред трију сивијех зидина иде широки тријем на сводове, који су негдје ужи, негдје шири. Тријем је покривен даскама, плочама, тиглом, како гдје, а на мјестима и непокрит. Између њега и стрехе виде се жуте пјеге од дима. Под њим налазе се оиет неједнаки сводовн, који воде у подруме. Двоје широке камене степенице, на два краја до цркве, изводе на тријем. Степенице су састављене као од ноложенијех, незграпно отесанијех прагова. Бакоња за дружиницом попе се уз оне даље, те прође испред низа ћелија. Врата су на њима нека виша, нека мања, једна заобљена при врху и омашћена зелено, друга бог зна какве масти и на два крила. Између врата и врата издубљене су пањеге, а у тијем пањегама има малијех светитељскијех кипова, има натписа у сгаром српском језику глаголицом, има сломљенијех лонаца и крњих чаша, масти за обућу, четака, крпа, алата, картине и т. д. Под је гдје потавњен, гдје поплочан. Кад савише другијем лактом тријема, Бакоња видје у два, угла двоје мале стеиенице попут сврдла, које јако сметаху пролазу а не вођаху нигдје, јер некадашњи улаз иза њих бијаше зазидан. Иначе све је било у истом реду и по истом начину као и у првом низу. У трећој страни затече већу збрку. Ту је била велика пећ за хљеб, млијечар и мјеста за сахрану, покрај ризнице и књижарнице. Ту се виђаху прозори, гдје би боље доликовала врата, и некаки преграци без мјере и реда. Послије тога стигоше вр' другијех стененица.