Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

427

ип(1 ипагп11г1; 1>е6п(1еп, ап^еве^г ћаБеп. Ови Срби, о којима Фердинанд говори, населили се пред границом, где су од непријатеља сваки час могли бити нападнути, јер их ништа заклањало није. Међу тим могли би се и сами Турцима предати, кад би видели, да им опасност прети. Да би то отклоњено било, буде пуковнику Траутмансдорфу заповеђено, да трошне тврђаве у Северину, Сандровцу, „Мајопгкл" и „8ис2Уаи" добро утврди, јер су лежале посред тих насеобина. Год. 1625. гледали су да подигну две нове стражаре у Новомграду и Свибевцу и једну тврђавицу у Дерње, да би тако прво реку Драву, а друго оне Влахе, који се из Каменице амо доселили и земљу обделавали, боље сачувати могли. Број српских задруга износио је тада неких 1200. Касније се још више њих доселили. Тако у извештају границе од 1679. стоји: да се у току од последњих 20 година ова села између реке Чазме и града Свибевца подигла: Ваговина, Грабовница, Сухаја, Побјеник, Иванић, Циглена, Плошчица, Храстовпоток (?) и Веламинац (?). У једном извештају опет са границе од 20. окт. 1650. стоји: да су Власи зокће б<1е ОгЉ, зо ]'п <Ие 80 ипс1 90 Јаћг луиз(; ипс1 уегЈаваеп §;ебипс1еп, 1П е1п асћбпев ип<1 1и811§е8 Тап<11; претворили и да су између Драве и Саве 200 села подигли „<1ас1игсћ <1ав ■№1п <118сће Тапсћ Гав! итћ 80у1е1, а1з ев уогМп §елуев!;, ег\уе11;ег(; луог<1еп." Професор др. Бидерман причајући, како се доселили Срби у вараждински округ, хтеде на основу нађених аката то доказати, да се Срби онамо у другој половини XVI. века заузимањем и потпомагањем више војничке власти доселили и то да су из дољње Славоније дошли. Према томе би оно било неистинито, да су за владе Рудолфове дошла два кнеза из Восне,- који су са собом много људи довели; а нарочито оно да је невероватно, што се вели, да су с овима дошли митрополит Гаврило и седамдесет калуђера из манастира Чрмља, који су обновили манастир Марчу. Ово он највише на основу тога држи, што су на пустом земљишту, које није ни Турцима ни Аустријанцима припадало, баш Турци подизали српске насеобине, да би тако то земљиште лакше освојили и за себе задржали. То су они дакле са стратегиског гледишта чинили. За то Аустријанци нису смели веровати оним Србима, који су молили, да се могу у оквиру границе населити. За то је 1576. год. командант вараждинске границе Халек измолио од цара Максимилијана дозволу, да сме растерати оне Србе, који се на Илови, западно од Дарувара населили. Даље и на основу тога, што се те насеобине ни у унутарњости горње Сла-

воније нису трпиле; те је за то од славонских сталежа и донесен онај законски чланак, који забрањује, да се Срби могу на земљишту код Лепоглаве населити. Да су иак Срби онамо из дољње Славоније дошли, држи отуд, што је онај владика, који је 1595. год. ионудио Херберштајну да доведе Србе у границу, имао своју столицу у Рем.ет^и у Срему. Ја нећу да се за сад упуштам у даље расправљање, да ли је то све тако. Да је Срба у тим крајевима и пре и после боја на Мохачком пољу (1526.) било, то је непобитно. Даље се и то зна, да су Турци после Мохачке битке разрушили манастир Марчу, који су тамо Срби подигли. Кад и како се тамо Срби после доселили, о том нећу сад више да говорим. Штета је само, што се не спомирве име оног владике, који је хтео да Србе у те крајеве преведе. Сумњам пак, да је томе столица у Ремети у Срему била, јер онде се изрично каже: 4ег ићег С1еп8е1 Лег ћек1еп 8аисћакће Вовеће^а ипс! 2егшскћ хп ^ећјскеп ^ећаћ!. Кад је он већ био над свештенством Пожешког и Церничког санџака, онда не верујем да је доле у Срему у Ремети седио. Даље се ни за манастир Чрмље, Сирмилу, код неког Негте! Егтапј или 8гпу1 не зна за сигурно где је лежао. Код једног је на Зрмањи у Далмацији, код другог, и то код дра Бидермана, на Уни у Босној. Које је правије, то остављам меродавнијим личностима да кажу. Из овог, што смо до сад говорили, видимо, кад, како и где се Срби у Хрватској и Славонији насељавали; видимо, да је повелик број Срба, које из Србије, које из Босне и других српских крајева амо прешао и пусто земљиште населио. Број Срба износи данас једну трећину целог становништва Хрватске и Славоније. Најкомпактније су насељени у Срему, где су, осим незнатног броја друге народности, искључиво они господари. Према западу су до душе ређе настањени; али се ииак налазе у свим крајевима помешани са Хрватима. Кад не узмемо Срем у обзир, наћи ћемо Срба у свима местима, која леже поред Саве; даље на северу, где је Слатина, Дарувар, Беловар, Копривница и др. И ако В. Клајић све Србе у Хрватској и Славонији међу Хрвате рачуна и ако их шта више тим именом назива и тек из милости и великодушности кадгод каже: да се многи НгуаИ оћгеЛа §тбко 181оспо§'а вагм (!!!) с1ап с1апа§ 1акоЈјег 1 8гкг; расе тпо§1 (овоћћо 8е1јас1) каги, <1а т агквке ојеге\ то сви ови, које тај господин покрсти, знам да одлучно то покрштење и то име одбацују и веле: нека га даде оном, који ће га радо (?) примити. Срби не требају ту-ђег имена, јер се својим аоносе. Ја држим, да човек, коме је озбиљно до науке стало, неће никад таку неистину на свет изнашати;