Stražilovo

426

СТРАЖИЛОВО

Б р . 27.

колиео цигаља. Болесник наиипа те рупе, па се послужи њима. Успевши се на зид, ухвати се за гране великога бреста, који растијаше с оне стране, па се полако, по дрвету, спусти на земљу. Иохити одмах познатом месту близу степеница. Затворена чашица маленога цветка црњаше се у тами и јасно се распознаваше на росној трави. — Последњи ! прошапута болесник. — Последњи! Данас победа или смрт. Не марим. Чекајте, рече гледајући на небо: — ја ћу брзо бити с вама.

Он откиде цветак, истрга га, згужва и, држећи га у руци, врати се истим путем у своју собу. Старац спаваше. Болесник једва дотетура до постеље, па се баци на њу као мртав. У јутро га нађоше мртва. Лице му беше мирно и обасјано; изнурене црте с танким усницама и дубоко упалим, затвореним очима, изражаваху неку охолу срећу. Кад га положише на носила, покушаше да му расклопе руку и да изваде црвени цветак. Ал' рука се укочила и он однесе свој трофеј у гроб.

СРНСКЕ НАСЕОБИНЕ У ШТАЈАРСКОЈ И ВАРАЖДИНОЕОМ ПОГРАНИЧНОМГЕНЕРАЛАТУ, ПРЕРАДИО ДР. П. ПАДЕЈСКЊ (Свршетак.)

Нова експедиција била је тек у септембру 1599. послана. Тада се кренуо пуковник на Пожегу.. На путу још изиђу многи пред њега и замоле га, да их новеде са собом. Он им на то обећа, да ће их примити, кад се врати. Али на повратку саветоваху му путевође, да удари другим путем. С тога буду принуђени они људи, да пошљу своје посланике у Иванић и да поново замоле за помоћ. Херберштајн нареди, да једно одељење од 300 момака оде тамо и да доведе те Србе амо. 2. окт. 1599. године пређе До 1200 душа к до 3000 ком. марве у вараждинску границу. Срби ти беху највише из Бјеле Стјене, Рогуља и БогдашиЛа. Како је за овај свет много ране требало, то је дошло до сукоба између Херберштајна и заступства Штајарске, које је већ хтело руке од тог да опере. Али је Херберштајн доказивао, да је добит тако велика, да је мало, ако би се десет пута још толико трошило. Међу тим је и надвојвода обећао, да ће цео трошак он подмирити. На то узме заповедник у Копривници Грасвајн 17. јан. 1600 на своју руку једну чету (Твсће1а) и упадне у турско земљиште. С њим је ишло и 70 коњаника и много Срба, што су пре пребегли. Мета им била Слатина. Иста буде ноћу нападнута и заузета. а заповедник Мурат-ага ухваћен. Међу тим су неке четице на другу страну отишле. Села ЛУехотуИсиа и Вге80У1сга остану скоро празна. Тако исто, а можда још горе било је са Мединци, Мељанима, ^УокЉсћеиа, Уједно су зова, Граховљана, Перломоља, Цикота, Кричке, ПТу метлице и Бокара, да се изведу отуд и спасу од турског ропства. Но молба њихова овај пут не буде примљена. После Грасвајна дође Глајспах и они поново умоле, да им се даде помоћ. За то буде одре-

,, Бистрицом, МихољаЛем и ГаЛиштем. молили и становници из Кушоња, Тере-

ђено једно одељење војске и неке још харамије, који ће овима доћи у помоћ и извести их отуд. 12. маја дође из тих села до 828 душа; међу њима 300 бораца и харамбаша Драгић из Кушоња. Скоро трећи део је замолио, да се код своје родбине у Говишту настане. 160 момака узме Глајснах у своје одељење у Иванићу. 432 се настане близу Иванића, око етарца Богдана, који је ту још од пре са својима живео. Овом експедицијом учињен је крај српском насељењу у вараждинском округу, које су више војничке власти подупирале. Још год. 1600. у фебруару рекло је заступство Штајарске, да оно неће више да зна за те насеобине, нити хоће више да лотпомаже. Надвојвода је то предвиђао, те се у то име обратио на сталеже у Хрватској и Славонији. Али они одговорише, да су они своје већ учинили, а сад им је немогуће, јер је прво зараза овладала а друго је и велика оскудица због неродице; уједно се још туже, да се њихово земљиште својевољно дели међу Блахе и друге, те би требало да се томе на пут стане. Међу тим су и трошкови збиља велики били, те је најпосле надвојвода обећао, да Влахе неће више примати. Шта је даље с тим насеобинама било, као и о њиховим привилегијама и црквеном уређењу, обећава проф. Бидерман да ће други пут рећи. Још се може само то додати, да се Срби поред свих тешкоћа и протеста и даље амо насељавали. 23. јан. 1612. међу осталим јавља надвојвода Фердинанд: Лазз в1сћ уоп еШсћеп Јагп ћего аш §го88е Апиа11 (1ег \^а11асћеп, сИе <1ет ГетЉ ашзегћаЉ (1ег ОгапЉеп оћп атмће Уоглубћг §1еЈсћ8атћ уог с!еп Аи^еп Не§еп, 81сћ аисћ а11ег<1т§8 еп1р1б881,