Stražilovo

462

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 29.

г. Јагића „као гпН о<11отс1 8Уг1ј]'вко§а еуап§јеН&(;ага." Како се од првога одломка, за који се не зна, ни ко га је, ни кад, ни где, ни за кога писао, нашло 6 листи и то од 2.-8., на којима се налази наслов главна јеванђеља јеванђелисте Матеја и то одглаведд. до закључно ?н\, а за тим овај наслов: »ТбтршеклнгЕЛћ сћ Когот, иоушшемк: (б Мдт#е1.л , и наводи се од Матеја јеванђеље по реду од гл. I. до закључно главе IV. до 5. стиха; онда се за исти одломак јеванђеља никако не може рећи: „као пМ о(11отга 8Уг1Ј1ако§а етапдеКз^ага", јер ко зна, шта је то јеванђеље поређано по данима читања, а шта је тетројеванђеље, тај ће на први поглед спазити, да је наведени одломак од стр. 247.—253. Гласника XX. одломак из тетројеванђеља а не из тако названога „еванђелистара". Од другог одломка, за који се такођер не зна, ни ко га је, ни кад, ни где, ни за кога писао, нашло се два листа и то на једном листу налази се јеванђеље од Јована гл. IV. 5.—42., а на другом од Јована гл. X. 4.—26. (управо 4.—10. и 17,—27.), те би се тек из другог листа тога одломка у неколико могло извести, да је он од неког јеванђеља поређаног по данима читања. Но за исти је одломак и сам г. Милићевић рекао: „са свим је особитог карактера тим, што је поред својства српске редакције задржао т., м старословенске редакције." (Стр. 262.) Од трећег одломка, који је писао по иричању г. Милићевића 1278. »Костлндннв У1>тм|ћ д 2;окош> Конслћ нре^кнтерго Гемрпио а г <окош> попоу Рддосддкоу Н|> Г()ДДГ. ()|!(11>Д1ЦТ. К1> ДНН ЦД(Л> Икдннд, II прн 1СМН скоунт. нншекксцЕМћ Ннноднмг.', нашло се два листа, на којима је крај јеванђеља од Јована гл. XX. 10.—19. и XXI. 1.—14. (т. ј. свршетак 7., 8. и 10. васкрсно јеванђеље). Но из тог одломка не може се још за извесно извести, да је он од јеванђеља по-

ређана по данима читања; јер је могао њега Воислв и за тако названо тетројеванђеље преписати са каквог глаголског рукописа иоређана по данима читања. Уз све то не треба заборавити ни на то, да је Сврљиг 1279. потпадао иод Бугаре и бугарску епископију и да је и прб тога само неко кратко време био у рукама српским. Да ли је речени „презвитер Георгије зовом поп Гадослав" био Србин или Бугарин, гштање је, на које није у стању нико одговорити, као ни на то, да ли је „ чбтбцб Костандинв а зовомб Воислб " био Србин, те је као такав речено јеванђеље „на српску редакцију дотеривао", или је био он Вугарии а поп Гадослав Србин. А што се не обазрех на тврдњу г. Јагића: „<1а еуапјујеЊ^ага агрзИћ, рјаашћ па коа тес1ји 13. 1 15, V., Ш1а кг1о тпподо га.чргзатћ које кис1а ро тапавктћ 1 кпргтсаћ", учиних то с тога, што ја ту тврдњу г. Јагића не држим за основану, почем мени није познато ни данас, да има и један а не врло много такових „еуападеЊ^ага", и ја молим г. Живановића, да буде тако добар, те да ми у овом листу каже, где су описани ти многи „вгрвк! етап^јеН8ћШ 12 13.—15. V." Покојни Шафарик обишао је у своје време не само све манастирске и знатнијих општина, но и Карловачку митрополитску народну библијотеку, па он нигде не наиђе ни на једно таково јеванђеље; јер, као што рекох, наведено под бр. 66. јеванђеље и под бр. 68. два листа нису српске редакције. Из до сад реченог држим, да ће и сам г. Живановић увидети, да је врло мудро радио, што је речени свој чланчић завршио, као што рече, „без икакве примедбе"; јер иначе, питање је велико, да ли бих се и ја могао и хтео уздржати, а да не заборавим и да се не држим напред поменутих речи Иларијонових.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Радована Кошупгика, „Пламенови", које смо огласили још у 1. броју нашег листа ове године, изашли су пре неки дан из овдашње парне штампарије М. Димитријевића. Већина тих песама познате су нам из „Јавора" а згодан је суд о њима донео у нашем листу (бр. 16. о. г.) сарадник наш др. Лаза Томановик, у расправи својој о појезији Војислава Ј. Илића. И ми тај суд потписујемо и што се тиче песмица, које су у овој збирци први пут угледале света. Но не можемо а да не приметимо младом песнику, да ће једва когод одобрити моћи тон, којим даје одушке свом, што но рекао Томановић, мргођењу и негодовању спрам Војислављеве музе у

1Л1. песмици ове збирке и у завршној песми, којој је натпис „У место епилога првом делу" а приказана је „Српском народу". Држимо, да је младога песника и сувише занела патријотска инспирација, кад тврди, да су Војислављеве елегије ни мање ни више него баш грешне и да Војислав њима токорсе каља српску песму. Уверење своје, да Србин песник не може и не сме певати ништа друго, до родољубне песме, могао је Кошутић и друкчије оденути па шат и преобрати онога, до кога му је стало да га преобрати. Овако пак та 1Л1. песмица хоће жучи својом и горчином, што из ње куља, да прелије и остале. Иначе се опет и опет морају само похвалити патријотски осећаји младога песника и ми се радујемо, што