Stražilovo

Бр. 29.

СТРАЖИЛОВО

463

се са данашњим бројем Кошутић ухватио у коло наших сарадника. — У 23. броју нашег листа ове године огласили смо, да се српска књижара браће М. Поповића примила да изда књигу приповедака за децу од браца-Јове. Књига је та сад готова а стале су у њу приповетке: Две сузе, Брака, Мајчина душица, Пут у Раваницу. Наш Миливој, У берби и Бадње вече у ђачкој соби. Све су то приповетке, које је млади даровити приповедач написао још ђаком у гимназији, а свака је кадра лепо забавити и поучити децу. Ту првенчад своју приказује писац својој матери. —• Издањем српске вел. гимназије Новосадске изашле су текаошколске књиге примљене и потврђене ове три књиге: Земљопис за гимназије, од дра Јоваиа Хунфалвије , прва свеска: Европа, друга свеска: Азија, Африка, Америка, Аустралија; прву је свеску превео проФесор Милан А. Јовановић а АРУ Г У проФесор Стеван Милованов. Трећа је књига Математски и физикални земљолис, који је за III. разред гимназија у Угарској сложио проФесор Андрија М. Матик. Све су те три књиге штампане у штампарији браће М. Поповића, а цена је: првим двема по 80 а трећој 70 новчића. — 16. свеска Књига за народ, што их издаје Матица Српска из задужбине Петра Коњевића, доноси приповетку из српског народног живота под натписом „Деоба Врлика ". Ту је приповетку написао Милутин Јакшик, који је и читаоцима нашег листа познат са својих красних приповедака из народног живота, што изађоше у нашем листу („Вел»ко", „Мија Бродар", 1886; „На странпутици, 1887.) „Деоба Врлића" је по тенденцији својој врло подесна, да народ поучи, шта му не вал>а и шта му подрива куће и лепу слогу у њима. Но нашем је мишљењу редакција Коњевићеве библијотеке добро урадила, што се побринула за поуку народу и у овом лаком облику, у облику приповетке. — Као друга књига преведених новела Немца Павла Хајза изашла је ово дана у издању књижаре и штампарије браће М. Поповића свеска под натписом „ Из Италије" (првој је свесци био натпис „У земљи, где но лимун рађа"). У ту ДРУ Г У књигу ушле су ових пет приповедака: У самоки (Б1е Етзатеп, превод први пут изашао у „Завичају" 1878.) Перина (^Мегта), Барбароса (Вагћагозза), Фениче (Оаз МаЛсћеп уоп Тгерр1; све три изашле у преводу први пут у „Јавору" 1880.) и Андреја Делфин (Апс1геа ОеШп), који је преведен био још год. 1881. а намењен био за Народну библијотеку Браће Јовановића. Књига је изнела преко 17 штампаних табака а цена јој је 90 новчића. — Овога лета изашла је књижица једна од Брате: „Ковиље и . Књижица та и по садржају и по намени а и по изради спада у дечју књижевност. Да „Брата" као брата има дара, да ће кадгод написати што и вредно намене, ако буде више решпектирао изуметак штампања и ако буде свој дар усавршавао науком, то нам је показао причицама тима, док их још читасмо у листовима, где су црви пут штампане; али . . . што хтедосмо још рећи, —„док дорастеш, иа промислиш, кашће ти се само." — Из Сарајева смо добили ирву књигу Пародних лесама Мухамедоваи,а у Босни и Херцеговини , које је скупио Коста Нбгтапп, саветник земаљске владе за Босну и Херцеговину. У тој првој књизи само су јуначке песме (39 на броју) а идуће свеске донеће по распореду скупљачеву: песничко причање и женске (шехерске) песме. Саму збирку, песме, приказаћемо опширниЈ*е у једном од идућих броЈ*ева а сад само напомињемо, да је скупљач као увод у збирку написао „Рпзћир", у којем казује историју свога сабирања те износи

карактеристичне моменте у песмама босанских и херцеговачких Мухамедоваца; даље наводи имена оних, који га потпомогоше при сабирању и уређивању тих песама. Уз збирку је додан додатак, у којем су саопштене скупљачеве белешке о личностима, које песма слави, или обичајима, који су опевани у кој'ој " песми; те се белешке осниваЈ *у на народним приповеткама а од чести на турској повести. За тим белешкама долази опсежан тумач турских, арапских и персијских речи. — На књигу ту почео је "УЧепас у свом 30. броју доносити оцену, из које до сад видимо, да се скупљачу некако пребацуЈ *е, што је „лањске ј *есени службеном окружницом позвао све окружне и котарске предстоЈ*нике и градске начелнике, да сваки у свом крају тражи певаче, да песме преписују и у Сарајево шаљу", јер се тако „неким начином службено или барем полуслужбено поставило са свим криво начело, да је сваки ишто писмен човек способан сабирач народних песама." Причекаћемо крај тој ' оцени, па шат видимо, како се горња примедба Венчева оцениоца и повереника Матице Хрватске слаже са „Рпз^ирот" скупљачевим. — Међу књигама, што их је Матица Хрватска за годину 1887. разаслала својим члановима, спада међу најзанимљивије студија Фрање Кс. Кухача о Ватрославу Лисинском и његовим временима. Врло добро карактерише писац ту студију своју као лрилог за ловест хрватског лрелорода , јер је у њој уз стручну оцену заслуга Ватрослава Љсинскога за музички напредак у Хрвата живим боЈ *ама, ма и узгредно и летимице насликан сав онај просветни покрет за времена Људевита Гаја и његових другова. На крају је додао Кухач и преглед композиција Лисинскога, до којих је могао доћи и за које је сазнао, а то је 166 већих и мањих комада. Но има, вели Кухач, ј*ош и више композиција, које су раштркане којекуда те можда многе и пропале, с тога им повишава број бар на две стотине. — Како је тристогодишњи спомен рођења Дубровачкога првака песника Гундулића заталасао и Србе и Хрвате, па и Словенце, и „Матица Хрватска" даде нам диван дар у славу Гундулићеву, издавши његову красну и значаЈ*ну пастирску игру „ Дубравку и . Иред самим текстом написао Ј *е универзитетски проФесор дра Фрања Марковик , без сумњеЈ*едан од наЈ*бољих познавалаца Дубровачке књижевности као и естетичар на словенском југу, диван лредговор, у коЈ*ем нам стварно и разложно тумачи значаЈ* „Дубравке" по тадашњим политичким и друштвеним приликама у Дубровнику и по њеној тенденцији, истичући све, што се у пастирској игри тој на добро окреће. — Шта ли је с ћириловским давно оглашеним издањем „Османа" и „Дубравке" ? — Из часописа „Н1е СгеееПбсћаЛ" вадимо ове податке: 1. Руска књижевност. После смрти ДостоЈ*евског, Тургењева и других а у једно и тиме, што се Лав Толстој повукао са јавног рада, изгледало је, као да ће у руској књижевности доћи до неког застоЈ*а; али није тако. Неколицина млађих песника и књижевника обраћаЈ*у на себе Ј *ако пажњу, и као да хоће руској књижевности да створе ново доба. Амо спадају особито Кароленко, Аљбов, Гаршин и Мачтет. Колико се по њиховим првенчадима даје судити, показује се у њима оправдани реализам у свези са живахним осећаЈ*ем к животу и са моралном свешћу. Као уметник у ужем смислу заслужује првенство на сваки начин Владимир Кароленко, кој"и у песничком бојадисању својих описа, у сретном савлађивању расположаЈ*а и утисака такав дар показује, коме се сј *ајна будућност може прорећи. Његови поштовачи говоре без околишења о њему као о будућоЈ* звезди. Од њега су изашле у трећем издању „Црте и приче" (Очерки и разказвт), коЈ*е пре