Stražilovo

488

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 3 1 .

— Шта ? — Њачеш ли ? Не рекох ништа; на једаред се Мирза саже, за-

хити руком снега, подиже ми чапку, просие спег по глави, па је опет иокрије, велећи : — То ће те раСХЛаДИТИ. (Наотавиће се.)

НАРОДНА ТРАДИДИЈА И НЕПОГРЈЕШИМИ ИСТОРИЦИ.

НЛ11ИСЛО III. Вук БранковиН, зет Лазарев, није издао таста на Косову — проиовиједа „непогрјешими" анатема са „замашнијем удардима" — свакога, ко га назове невјером! Да ме не схвати одмах „замашан ударац", морам с мјеста исповједити, да ни ја нијесам нигдје читао документа, ни од Ј1азара ни од Вука, из којега бих могао разабрати, да је Вук ступио у договор са султаном, да му изда свога таста и господара на Косову, као што то Стерија и Суботић у својим драмама на позорницу износе. Ни народна пјесма не казује ништа о каквом уговору Вуковом прије Косовске битке, али га ипак сматра за издајицу. „Ал не виђех Вука Бранковића, не виђех га, не вид'ло га сунце! ои издаде честитога кнеза, господара и твога и мога" прича војвода Владета царици Милици у повратку с Косова. 1 ) Питање је: ко чини невјеру ? !Го појмовима јуначким и војничким од најстаријих времена до данас није невјера само онај, који ступа у договор са непријатељем проти својему го-' сподару, него и онај, који ириаушти, сву своју снагу наирегнути, да његов госаодар иобједу одржи, а нарочито онај, који ироаушти нешто учинити, чим би се иобједа могла одржати или иогибија одвратити. 11о овоме се мора пресуђивати радња Вука Бранковића. Вук Вранковић, син севастократора Бранка, сматрао се као сродник лозе Неманића, и као племеном много старијег и угледнијег од Лазара, сина кнеза Припца, или ако ћете незаконитог сина Душанова. А по свему, што о њему знамо, био је и богат, јер се брине за оставу свога блага у Дубровнику 2 ), а из признанице Дубровчана 3 ), коју дадоше сину му ђурђу, видимо, да је то благо било велико, да, и по данашњијем појмовима превелико.

: ) Вукова збирка, књ. II. 49. 2 ) Миклошић. Мопитп. ССШ. 8 ) Миклошић. Мопиш. СССХХХУШ.; по овој признаници вриједило је оно, што је дато у Дубровнигс на оставу, више милијона.

СИНИША, Кад Срби на сабору Пећском не хтједоше чути за Марка — зар није могао зажељети Вук, да њега, као сродиика Неманића, изберу прије него Лазара, који је законито само по жени Милици дошао у сродство с Богданом и тијем у неко даље пријатељство са домом Немањиним. Али Срби окрунише ипак Лазара с тога, што је био бољи јунак од Вука, што се јуначки одуаирао и Вукашину и — да и не сдомињем, да је био син Душанов — што је био зет Богдаиов а овај, пошто је из Маћедоније побјегао, са својим великим упливом на избор зета упливисао. Вук се п<жље избора повуче у своју област, кутрећи у потаји и режећи на Лазара, али, како је био кукавица, није смио пред Лазарем ни помолити зуба, него га је признавао за „господипа ми кнеза." Кад се Лазар ријешио на осудну борбу с Турци год. 1387., сви су јунаци мислили само на борбу „за крст часни и слободу златну." А Вук? Он уговара год. 1387. с Дубровчани: дко мн коп, поможе, тере к » д е т 8 д е ^ н м о ге к д л д д п н ге , к и д е с н в н д и т р ћ г о I! и н с д д п н 1| е 8 и [> I. к е г о с н о д е и 8 >| д р д Огеиднд, т«дс?н дд к«днт1> н С1,дн и т. д. 1 ) Дакле он се нада, да ће та осудна борба — било . му како му — љему дати господство на свима трговима цара Стјепана! А одмах за тијем, као уздарје, повлађују му Дубровчани — на његову молбу — да, ако ли би дошло до тог „кркменд - тере не и/,мо;ко г. Вдкк дркЖДТН /СМ1-.10 С()КПСК8. 118 ГД н:кден8 8Г()Н НДН Т8|)1|И ндн к т о н н н (!) — да ће га примити са женом и дјецом и са његовијем благом. Овај последњи уговор нема датума. а ) Каранотвртковић га меће у вријеме око 1387. а Миклошић у 1390. Судећи по характеру Вукову и по том, да је овај иосљедњи уговор био посљедица горе наведене повеље Вукове од год. 1387., мора се узети, да је годиие 1387. или године 1388. писан. Миклошић се иовео по спољашњему натпису, на којему стоји: „Сорја с!е 1а роие^На с!е пп8. Уо1сћ ВгапкоУ1сћ МСССТХХХХ сНе VIIII. тасГо. Али ја мислим, да је то датум, кад је пренис те повеље начињен за архиву. *) Миклошић. Мопиш. СХСУН. Карано-Твртковић. Спомен. 73. 2 ) Миклопшћ. Мопиш. ССШ. — Караногвртковић. Споменици 76.