Stražilovo

510

Б р. 32.

око половине прошлога века саставио „Родослов светих цареи србских или илирических" (в. Гл. У. 31.; Гл. XXXV. 18.) тешко да је био Србин родом, јер он тврди, да инок онај није био ни Русин ни Србин, већ „ Славлн" а то ће рећи Бугарин, из бугарског манастира у Св. Гори Зографа, и он каже, да је Стратилат нашао „Радка" у том бугарском манастиру а не у рушком, као што Доментијан и Теодосије пишу. Но лако ћемо с Бугарином, — али шта ћемо с Русином и са Србином, и како и чим да изјаснимо замену старијег Русина са млађим Србином? Помиње ли св. Сава тога тобожњега путевођу свога, и шта он каже, како је доспео у Св. Гору ? Св. Сава поменуо је најмлађег сина свога оца и каже зан>: »иемогоу ндрсфн его смнд, по ровк. сн сгкорн, 1ЛК0 II КЛ0УД1>1>111 СМНћ, ОСТЛКНК1. КЛЛГЛГО ОТ1,||Д п госноднпл, н млтерк, и г.рлтшо, - н окнлжн ксе ве^оумјемћ еконмк, н отндохћ кћ страноу тоуждоу ддде*е" (в. Живот св. Симеуна од св. Саве у Шаф. стр. 7.); а брат св. Саве, велики жупан Стефан, потоњи први венчани краљ српски, помињући у животу свога оца одлазак млађега брата из „мира", каже само „н кћ^ћмћ крћетћ скон н дкше н?нде некнднмо — и вели даље, да су га они, које је отац његов нослао био да га траже, нагали у манастиру пресвете Богородице »рекомме Кд-оофедћ (Влатопед) кћ^.мћшд дпостолскаго н ангелћскдго окргцд" (Шаф. стр. 11.). Сам св. Сава дакЛе не номиње а и брат његов Стефан не зиа за инока; Доментијан мних (писао г.

125.1.) помиње неког инока, али он не каже, да је с њим Растко одбегао у Св. Гору ; Теодосије мних (писао на крају XIII. или почетком XIV. века) не само зна, да је Растко с тим иноком одбегао, већ зна и то, да је инок тај био Русин родом. Познији компилатор претворио је Русина у Србина, а најпознији истерао је или истесао је из „Русина или Србина" Бугарина. Тако пише у изворима. А шта ћемо ми, —• ми позни потомци наших старих родитеља и обновитеља, рећи ? Како који ! Један, н. пр. Панта из Београда, држаће се најмлађег и последњег родословца, Троношца, и он ће вам, будући Бугарин, казати, дајеонајБогом послани инок био родом Бугарин, и да се Радко закалуђерио у бугарском манастиру Зографу; други, на пр. ја, ако успишем кад што о св. Сави, држаћу се првога извора, (Стефана, брата Савиног), те не ћу ни поменути каквога инока, већ ћу просто рећи, да је Растко одбегао из двора очина у Св. Гору и тамо се покалуђерио у грчком манастиру Ватопеду; а трећи, Русовласи, држаће се Теодосија и Карловачкога родословца и написаће, да је Растко с иноком Русином одбегао и покалуђерио се у руском манастиру у Св. Гори; На послетку устаће четврти, Србенда, и држећи у левој руци књигу цароставну отворену, и показујући прстом од десне руке на место једно у отвореној тој књизи гневно ће повикати: какав Русин, какав ли Бугарин? Та Србин је био онај калуђер, који је одвео Растка — Саву Србина — у Св. Гору!

ОБЛИК И ВЕЛИЧИНА 8ЕМЉЕ.

Ц Р Т А И 3 А С Т Р О Н О ^ написао др данас ће се још много такових наћи, који ' не могу да разумеју и да схвате: како је земља наша округла, и како се она за 24 сата око своје осовине — а за тим за 365 дана (т. ј. за једну годину) у пратњи месеца окрене један пут око сунца; — тим мање се могло то ондапојмити, када су природне науке још на примитивном ступњу свог развитка биле, као у старо доба. И сами научењаци старог доба су учили: да је земља једна грдна плоча, да иста мирно стоји — а сунце, месец и звезде да се на једној страни т. ј. на истоку изнад ње дижу, а после на другој страни т. ј. на западу испод ње полако спуштају, те тако праве полукруг. Шта после са сунцем и другим планетама бива, нису умели сигурно да кажу. — Питагора, чувени математичар, који је у VI. веку пре Христа живео, дошао је до душе на ту мисао, да је земља округла; али за то

М С К Е ГЈЕОГРАФИЈЕ. п падејски. своје мишљење није имао никаквих стварних доказа. (Бар се не зна за њих). Први, који је на математској основи доказивао, да је земља округла, био је Парменид. (пол. У. в. пре Хр.) Леп и ваљан доказ је донео Аристотел (IV. в. пре Хр.). Из тога, што је на помраченом месецу земљина сенка округла, извео је, да и земља мора бити округла, јер само код округлих тела је сенка у сваком иравцу округла. Са Птолемејем из Александрије долази права научна система, која је све до почетка новог века владала. По тој системи је земља центрум у светском простору. Наука средњег века, која је толико стењала под притиском теологије, имала је у тој системи чврстог ослонца и доказа свом основном појму: да је човек средиште, савршенство и крајња сврха створења. Птолемеј, који је живео у првој половини