Stražilovo

658

СТРАЖИЛОВО

Б р . 41.

„Мили Боже, чуда великога! „Или грми, ил' се землЕ»а тресе? „Ил' удара море у брегове? „Иити грми, нит' се земља тресе, „Нит' удара море у брегове, „Већ збор зборе Божи апостоли. „Збор зборииге на небеска врата, „Свети Петар и апосгол Навле, „Свети Јован и свети Илија, Свети Илија и Араиђео*) Свети Никола и Паптелија, Свети Спасе, ђорђе и Сава. БЕ>им' долази Блажена Марија, Рони сузе низ бијело лице. Н»у ми пита Громовник Илија: „Сестро наша, Блажена Марија! „Каква ти је голема невоља „Те ти рониш сузе од образа?" Ал' говори Блажена Марија: „Како нећу сузе прољевати, „Кад ја идем из земље Инђије, „Из Инђије из земље проклете, „ г Бе но јесте Боже незаконство, „Ђе не моле Бога да помогне, „Нит светкују свеца никаквога, „Нити жегу у цркву свијеће, „Нити служе Божу летурђију. „ Дотле оии са злом доћераше ! „Не поштује млађи старијега, „Не слушају ђеца родитеља; „Родитељи пород погазили, „— Црн им био образ на дивану „Пред самијем Богом истинијем! „Кум свог кума на судове ћера „И доведе лажљиве сведоке „И без вјере и без чисте душе, „И оглоби кума вјенчанога, „Вјенчанога или крштенога; „Ђе брат брчта по судовим' ћера „И мучи га муках пред Турцима; „ г Бевер снаси о срамоти ради; „А брат сестру сестром не дозива." 1Бој говори Громовиик Илија: „Сејо наша, Блажена Марија! „Утри сузе од бијела лица, „Док ми овђе благо под'јелимо, „Отић' ћемо Богу на диване, „Молићемо Бога истинога, „Нек иам даде кључе од небеса, „Да затворим седмера небеса, „Да ударим' печат на облаке, „Да не падне дажда из облака, „Плаха дажда, нити роса тиха, „Нити ноћу сјајна месечина. „Три 1'одине да затворим небо, „Да но роди вино ни шеницгц „Ни за цркву часна литурђија." Кад то чула блажена Марија, Утре сузе од бијела лица. „Устадоше на ноге латане

*) Овај као и с.ве курзивом сложене стихове, то је преводилац уметнуо у песму, и ми смо их ковали према талијанском тексту.

И Господске даре дијелише: Свети Петар и апостол Павле Ев узеше пуње и шеницу, А још Петар кључе од небеса, Свет' Илија грома небескога, А Марија муњу и стријелу, Пантелија велике нрућине, Свети Тома печат од облака, Свети Јован кумство и братимство И крстове од часнога древа, Аранђео јесење бријеме, А Никола на воду бродове, Свети Спасе житњега цвијета, Свети Саво леда и снијега, А Ђорђије пролетње цвијеће. Кад анђели даре дијелише, Отидоше Богу на диване, Молише се три бијела дана И три тавне ноћи без престанка, Молише се и умолише се: Бог им даде од небеса кључе, Затворише седмера небеса. Опи св'јету муке ударише: Илија их громовима гађа, А Марија муњом и стријелом; Не могли их Богу обрнути. Аранђео навали бријеме, Никола им затисну бродове, Свети Петар и аностол Павле Узеше им пуње и шеницу 11 за цркву часну летурђију. Пуно време за три годинице Пиши роди вино ни шеница, И не паде дажда из облака, Плаха дажда, нити роеа тиха, Нит' обасја сјајна мјесечина. Па их, Боже, сунце изгорело, Док изгоре све ло том свијету, Док узавре мозак у јунака, Докле пуче ками у лугове, А осану гора кроз планине, Докле црна земља понуцала, Те се ломе кохби и јунаци, У њу живи пропадоше људи, Свети Саво пуштио снијега, Три године снијег не опаде; Док у свијет ништа не остаде, И овчари овце изгубише, Из свијета челе побјегоше, А бог пусти тешку бољезању, Бољезању страшну срдобољу, Те номори и старо и младо, И растави и мило и драго. Са свијем се свијет дотамани, До у Срјему у то мјесто жупно; Што остало, то се покајало. Е се купе сријемски главари На сакупу нред бијелом црквом, Ту дођоше многи свештеници, Посједаше, ђе је мјесто коме; Отуд дође самоуче ђаче, Па им ђаче ријеч проговара: „Сви се, браћо, на ноге дигните, „И пружите мене десне руке,

100

105

110

115

120