Stražilovo

Б р . 41. СТРАЖИЛОВО 653

ком. За тим изидосмо обојица у двориште, јер су Ј!ећ бричке за нас дотеране. Баш пре него што ћу сести, иаде ми страшна помисао на памет. — Господине! — ребох Устжидком. — А ако Селим иије одвео Хању у ХожељеУ — Ако није у Хожеље, онда је уграбио време; ноћ је, иедесет путева воде на све стране, па... сад га тражи. Али куда би је одвезао ?

шкрипнуше врата и у предсобље изиде нон Људевит са свећом у руци. — Псг! — шапну ми, метнувши нрст на уста. — Хаља? — запитам ватрено. — Тише говори, Хања је већ овде. Довезао је стари Мирза. Ходи к мени, иа ћу ти све испричати. Уђосмо у топлу собу. — Шта је с тобом било?

ИШ »11!»

— У град Н. — Шеснаест миља на једним коњима! Онда буди миран. Трице! Сутра одмах идем у Н., још данас идем, али прво морам у Хожеље; кажем ти и опет, буди миран! После један сат бејах већ код куће. Бегае касно, врло касно у ноћ, али свуда по прозорима светлуцаху свеће. Кад моја бричка затутњи пред ходником,

— Гонио сам их. Мирза ми уби коња. Је ли отац код куће? - Вратио се, чим је стари Мирза отитпао. 0, несрећа је! Велика несрећа! Сад је лекар код њега. Мишљасмо, да ће га ударити капља. Хтеде одмах да иде, да позове на мегдан старога Мирзу. Не иди оцу, јер би му могло шкодити. А сутра га моли, да не изазива старца. Грех је то велики, а још стари