Stražilovo

Б р . 43.

СТРАЖИЛОВО

691

бав не покрене Антонија на дело то духовне милости, пек мени буде слободно натуцати. Знао сам и поменуо сам већ, да је г. 1527. на место Бали-бега Јахијапашића, који се с пролећа те године преставио, постављен за санџак-бега смедеревског и београдског Мехмед Јахијапапшћ, али нисам знао, да је он пред тим био видинеки санџак бег (Бос1от 1з6§ - ), као што турски повесничар Печеви и по њему Антал Гевај пишу. С иозивом на истог Печевију вели исти Антал, да је Мехмед Јахијапашић г. 1534. у Априлу месецу постављен муријским санџак-бегом (тогса! Бе§'пек), али Гевај не номиње, да се он отуд онет вратио у Београд год. 1536., а свакако морао се он отуд вратити и опет бити господар српске земље и санцак смедеревски и београдски и сремски и т. д., јер како би иначе могао у Септембру дочекати хришћанску војску у утврђеном логору код Осека и носле заокупити, расути и уништити ту војску код Иванке дне 12. Окт. 1537. и тако „вте 8ап§'ите виогит 1ап1;а ро^ћш лискот — као што Иштванфи пигае — еЉгае 1ае1;и8 т са4ст р1ап1С1С ви1> ргае4огхапо га1)сгпаси1о еат посЛет 1гап8е§И;, Лт81Цие 8иЈ8 типега, ргои! сијивујв тсг11а Њге1>ап1;" — и после јавити за ту своју победу побратиму своме, краљу Јаношу у Великом Вараду? Ио осим тога ево шта је познати Аловиз (А1оу81ив) Грити писао нод 5. Мартом 1534. (Сгстау, Огкипс1еп е4с. ас! а. 1534. р. 118.) Веспазијану Задранину. „Коуит Ваазавд Воаиае, срп МесћтеЛед Мгсћа1одН*) *) Краљ ФердиГнанд I. у писму Цару Сулејману нише 'гога Мехмед-бега „Мес1т1е1Л>е# МШаЈћекомаМ!" (Михал беговић).

уоса!иг — писао је Грити — »ио аихШо с1; 1ауоге 1П еит 8ап2а,сћа1;ит ро8Ј1;ит еззе, -— јвс1а еа!; етт тиМо 4;пит бапгасћогит. ,, Рпта ез!, ^иос! Ни88геЉе§', ритиб Вазза Во8пе, т 1осит МесћтеИћедј., 8апх,асћг АЊае дгаесае, е!; 181;е МесћтеЉс^' 111 Сггаес1ат т вапгасћаШт 181;1и8 МесћтеЉе§' Мш1их1о§11, ^ш пипс Вавза ћо8пс,и818 еа! - , бисссвзћ", а то ће рећи: почетком г. 1534. премегатен је Мехмед бег Јахијапагаић у Грчку (Муреју) а на његово место догаао је у Београд Хозрев или Хузрев бег из Босне, а босанским пашом постављен је Мехмед бег Михаљогли, који- је пре тога био санџак муријски или грчки. Но кад овај Мехмед бег Михаљогли год. 153(5. у Босни умре, повраћен је Хозрев бег опет у БоСну а Мехмед бег Јахијапашић врати се из Грчке опет'у Београд, о чем пише из Беча дне 12. априла 1530. помепути Веспазијан Задраиин, како је у Пешти од Турака чуо, да је Мехмедбег, (рга! рпша сга Вапиасћо с1с Вс1^гас1о, е аШ1о гетеино <1а1 1трегнЛог иио пе1 8ам,асћа1о Ле ВрЈдгаАо, е1 оћга <1с <јиен1о сгеа1о СарПашо џепегШе Ле ШИа 1а Ош/апа соп соттшите Лг р1дИаг1а (Сгсуау, ТЈгкшк1сп е!с. а<1 а. 153(5. р. 105.). Мехмед бег Јахијапашић враћен је не само г. 1536. из грчке у српску земљу, већ је именован и ђепералним капитаном или заповедником турске војске на крајини угарској и наложено му је, да пљени и пустогаи угарску а нарочито хрватску и_ словинску земљу, гато је он с поменутим босанским Хозрев-бегом одмах и јога исте те 1536. г. отпочео. (Наставиће се.)

БРАНИЧ НАРОДНЕ ТРАДИЦИЈЕ.

НАПИСАО СИНИША. (Свршетак.)

Што се тиче питања, је ли био старији Никола Горски (с1е Сгага) зет Лазарев, то сам ја црпио моје иодатке из Мајкова. 1 ) — Гачки додугае у својој расправи: „Покрет на славенском југу", 2 ) нагађа, позивом на со<1ех сНрЈот. Гејег-а, да је зет Лазарев био млађи Пикола, али се из оног уломка, гато но га 4'ачки наведе, то не мозке разабрати, а на другом мјесту казке сам Рачки о Гејсг-у: „у опће 4'ејеров сос1ох сћрћтаИсш с критичког гледигата је веома кукаван ". 3 ) Ја сам се дакле с разлога, које у мојој реченој студији наведох, волио држати Мајкова, него Рачгсова кукавног Фејера. Да .се Шишман ирије смрти старијег Николе сно') Историја српског народа; превод Даниаићев, стр. 83. 2 ) 1'ад југослак. акад. 3. стр. 88. 3 ) Рад југослаа.. акад. 3. стр. 137. *

миње као зет Лазарев, ја јога пијесал иигдје читао, те молим, да ми се каже тај извор, да се и ја увјерим. А ја ћу ево да наведем, одакле сам црпио. То је књига: СгезсМсћ^е Лев 8ис1бз1;Нсћсзп ЕиГора ипЂег с!ег НеггбсћаИ с!сг Коетег ипс! Тигкеп уоп Ј. В. 8сћс18. ДУјеп 1-827. Овај Шелс био је као ц. кр. капетан и мајор уредник часописа: „Оез^егтсМвсће МШ 1,а1г-2сзј 1всћг111" у Бечу (чини ми се, од год. 1820. овамо) кроз више година. За њега је тај МШ1;ајгХсЉсћгШ био узор војене литерарие нублицистнке. Њему је било На распбложењу и војена архива (Кне^к-АгсМу) и дворска библијотека у Бечу, а радња његова св.једочи, да је и једну и другу приљежно нрогледао. У реченом ХеИзсћиИ-у је Шелс описао и српски устанак нод Карађорђем и борбу