Stražilovo

844

Б Р . 52.

Прозваше га »Бутре*. Бутре — није да бјеше весео, него бијаше сушто весеље и доброта, те с мјеста свакоме у манастиру приону за срце, а Бакоњи највише. Разумије се, да је Бутре замијенио одмах Бакоњу у нижим работама — баш као што је Бакоња замијенио био Мачка. У скули Бакон>а се нремјести у средњу клупу. Други дан

иоведе он Бутра у цркву и ту му свечано предаде — метлу. — Бићемо пријатељи, прави пријатељи, али ме мораш штовати ка' свога старијега! А твој поса' већ знаш шта је! И ово још да ти кажем: ти си већ чуја да ме зову Бакоњом! али ме ти не смиш звати тако! — рече Бакоња. Тако заврши Иве Јере Јозова Јерковића трећу годину ђаковања.

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Ида ДоСринкоЈВИ^ева), млада Српкиња уметница, наетанила се овде у нашој вароши. Госпођица је с ванредним успехом свршила курс на будимпештанској музичкој академији те је на поласку оданде добила најлептне сведоџбе о музичком образовању свом и најласкавије препоруке са меродавие стране. Радујемо се, што је Ида Добринковићева намерила остати овде у нашој средини, јер је сматрамо, да је позвана, да овдашњем српском становништву, које прилично маћејски поступа са лепом уметношћу музичком, омили и ослади красну свирку. У то се име надамо, да ћемо имати скоро прилике, на концертном подију угледати госпођицу и надивити се виртуозној њеној свирци.

ЕЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШЕЕ. — Прича Сима Матавуља „Како је пјевалица, излијечио фра-Брну " завршена је за сад у данашњем броју нашег листа са трећом годином Бакоњина ђаковања. Како „Стражилово" престаје излазити, то ће писац у засебној књизи издати сву причу, која ће бити управо роман, јер ће обухватати цео живот далматински, све сталеже и народ обе вере. Са причом је том писцу намера, да иокаже, како васпитање и ирилике утичу на карактер. У своје ће време Матавуљ

позвати српску читалачку публику на претплату, а ми смо уверени, да ће се публика његовом позиву својски одазвати. — Накладна штампарија (чија?ј у Великој Кикинди прегла је да под натписом п 11з природе " изда сабране списе врснога нашег Мите Петровића. Изашла је прва књига у угледну издању. У ту је прву књигу стало једанаест чланака, од којих су пет (Како је унутра у земљи, Млеко као храна ,Посу:ђе у кујни и у кући, Ново купатило у Бачкој, Како све пролази на овом свету) први пут угледала света у нашем листу. Писац је чланке поново прегледао и где треба допунио, те ће и они читаоци, који су те радове већ читали, наћи у њима још доста ствари, које су нове. Најтоплије препоручујемо ову књигу српској читалачкој публици, — У издању накладне штампарије (опет чије ?) у Великој Кикинди изашла је шаљива игра Божидара> Борђотког под натписом: Свилени рубаи, , која .је по препоруци Милана Савића и уредника овог листа добила јесенас од Матице Српске 100 Форината награде. — У „Љтерарном прегледу", што је ове године изашао као додатак уз 25. бр. пољскога листа „Кгај", што излази у Петрограду, изашла је у преводу слика из српскога народнога живота: „ Преконоћ " од П. Адамова из прве књиге његове: ; ,На селу и пр&лу". — Из нашег је листа у засебну књигу прештампана трагедија Андре Гавриловика „Андрија Хумски".

У ИМЕ 0 II Р 0 III Т А Ј А, Завршујући с овим бројем издат.ање „Стражилова" праштам се овде са милим сарадиицима својим, којима љубав и пријатељство ие ћу заборавити, док сам жив. Хвада им по сто пута, а у уверењу, да су и они радосно поздравили спајање мога диста с „Јавором", молим их најусрдније, да мени и поштованоме мом садругу дру Илији Огњановићу буду са истом готовошћу и пријатељством на руци, да нам се „Јавор" одржи свеж и угледан у корист иросвети српској, којој сви жртвујемо умну своју снагу. У то име им свима кличем: До скора виђења у „Јавору" ! ЈОВАН ГРЧИћ.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВКТОЗАРА МИЛКТИћА У Н. САДУ.