Stražilovo

било и да је то утјецајем п.екијех извјесицх ирилика иостало опим што је сад. И оио што је сад у кп.ижевности нроћи ће једном да пачипи мјесто оному што ће се нриродно ])азавити из овога данапш.ега. УнознајуЈш закоие умиога развијања у оиће сазпајемо и шта користи развијаљу ки>ижевиости шта ли емета а то сазнаваше нам даје у руке средства, да можемо унрав.вати ])азвијањем данапгп.е књижевпости т. ј. да се умијемо користити снагама, које владају развијан.ем књи/кевиости. То исто чипи човјек и у природи: посматра је, нроналази законе промјеиама у п.ој н унотребл,ава их на своју материјалиу корист. А какч) да иије корисно човјеку, којега дух одликује од осталих створова земаљскнх, сазнавати законе, који владају у царству духоиа? При том послу као што видјесмо код нриродмих иојава нигда се човјек пе задово.вава самнјем зиап.ем, које стиче аналнзом појава, пего одмах нокушава. сиптезу, изводи дедукцију. Та дедукција је чист добитак, особито ако је осиована на тачној индукцмји. У Кп.нжевпости долазе иидукцијом до познања само кп.ижерш иеторици п еететици, ог]>омиа већииа оићинства (пуб.;пке) иа и самијех пјесшп;а задовол.аиа се љиховим дедушцгјама. Такијем дедуглџтјама тј :еба да се К0 ])исти дапашп.а књижевност. Идејал кн.шкевиоети можемо изрећи овом дедукцијом : задатак иародне (нациј о п а л н е) к п.иж е в н о с т и ј е, д а иа-рч+тдп и м ј е з п к о м а у д у х у и а р о д и о м о ств а ]) уј е е е т етичне ид е ј ал е. У ирвобитио доба једнога пародаје тај задатак доста лак, јер су естетичнн одношаји као п цео жпвот тада још веома прости ; ијеспицн по иагоиу осјећају л.епоту. У доба кн.ижевпо образовапих народа разноврсност нросвијећена /кнвота пружа ог])омиу гомилу нјесничкога градива, естетички одпошајн су ммого сложеиији, схватање пјеспмчких духова веома је ])азиолико. У такијем п]>пликама ако би се кп.ижевпост оставила сама себи, ако би се као лађа без крмила пустила валима случајности, п.у би иабрзо доченао мртлог псзпап.а, који би ју запео на страппутицу и ]>азм])скао о степу неукусности, иел.епоте.

И с ове страпе ако поспотримо ствар, увјернћемо се, да ки.ижевност мора имати своју с/гражу, која ] г 1С вазда бити иаоружана евјешћу о иапретку ки.ижевности, знањем нутова којим иде тај ианредак, која ће са њеке високе тачке моћи прегледати све што се догађа у књшкевном царству и све догађаје одмјеритп дедукцијама из нроучавања књижевие новјеснице, и умовап.а о бићу љепоте (естетике). Оиа мора шта више бистрином својега луча освијетлити стазе, којима треба да стуна кп.шкевност и н.ени јупаци. Уза стварање мора ићи даиас папоредо м: расправл.ање (тео]>нја). П])ема овијем гледиштима треба схватити и задатак кп.ижевиога листа. Оии еу веома нодесио, окретио и хитро средство, да иомажу иснун.аван.е оиијех сврха, којима служн кп ,нжев1Ц )ст. Чимје иаша кљижевиост стала на своје ноге одмах осјетише кљижевпици нотребу такога листа, који се бојажл.иво нојави 1818. год. хјтаслаљајући се иа „Повште Сербске" двојице Днмитрија: Давидовића и 4'рушића (у Бечу). Год. 1835. основа Т. Навловић у Кудиму самосталан књижеваи „СербскЈи Народгљш Листљ", а 1843. одвојпше се од Српских Новипа кп.нжевпи додаци, у засебан лист „Подупавку" (у Г )С ,ог]>аду). Ако узмемо у обзир све незгоде ночетпичке књижевности, ласно ћемо увидјети, да ти листови ие могаху бити оно, што бисмо ми од п.их даиас жел,е.ии. Сврха и.ихова беше веома скромна: да забаве ма чим своје читаоце, којих укус бјеше такође врло перазвијеп. Данас су се књижевне ирилике паше у многом окрепуле на бол.е, нроншреие и умножене нотребе ианте сувремене књижевиости не могу се задоволлтти традицијоиалиом „забавношћу" дапапш.их „кн.ижевинх" листова. Као што ми даиас оцјењујемо дјела кљижевних нокољеи.а ирошастих пијекова, тако ће једпом и патпе доба доћи нред суд иатпих нотомака. Ми треба да схватимо дух в]>емепа и свој задатак, да можемо свјетла образа стуиити и])ед судије. Но патпем мишл.ен.у једцни задатак књижевпога листа је, да служи паиретку к п> и ж е в и о с т п, да номаже, наглашава, нстиче и препоручује све опо што панретку