Stražilovo

-43 13 Е»-

шти а да оттигап.а, осуђујс и побија н) што смета. С тога оп мора уочити ирије . ога чиниоце, од којих одвиси ки.пжевиост. ти су чиииоци : Еи .ижевиици и чиIо пи. На дјелу има ирема'том књижетш лист двије дужности: да организује к (,ижевнички ред, да га у добрим тежи.ама но иомаже, да брани иитересе ки.ижевника, посредује међу п.пмн, с друге страпе образује читалачки Круг, да олакша чиоцима читање и иресуђивање. Књижев■ ши дају, читаоци примају. 1 »и>ижеваи ,;ист треба да пази ие само шта књижеци дају, него да их иаучи или натера I« добро дају, тако исто да води бригу ис само о том игга читаоци пјшмају, него да и х научи да само добро гмају. 1\11)11" жеванлист да.кле ие т|1соа да с уго региструје оно што се ш»јавл>ује у кв>ижецност још ма-ње смијс оетавити кп>ижевност саиу себи), него мора одре1>| !1о утјецати I њеи раавитак. свијема средствима., која су му у власти. Оп треба да је нос■ 'дник ме!)у књижевницима и читаоцима '• међу књижевпицима међу собом. Којим средствима може чипити то кн>и•лајван лист? Прије свега нружап.ем уаор' нримје.]>а. ијеспичких, друго : расправл.а1 :м естетичких, књижевпих и кп.ижевпоповјеснич^нх питања и треће : објавл>ивањем ствариим лнтјењивањем свијех нроизиода них, који жцЉу штамном. Према том греба књижеваи .чист да има три одјељен>а. На прво место долази одјел>ење аа иескиштво. Никако нијесам аа то, да се то одјељење аове „забава". Ие смије одлучи-

Храм ГРОБА Го СПОДН.К!' у Јегусалиму.

ати

заоавност" пјесме, да ли ће се ти-

скати у листу, иего појетичност. У доброј вољи може човјека забавити и рђава нје-

смица, а зар се књижеваи лист смије попнзити до пуке забавнл.е и разбибЈшге? Да се бјеху тога држали у|»едиицн, мпого би мање било до сад иатитампано, а што је наштампапо, имало би мпого већу вриједност. Зло употреб.т>аван>е штамне у иолитици квари стичио суђеше (морал) а у књижевпоети естетично (ук.уе). Кад уредник. лакомислено и без бирап.а меће у лист све што му до1)в нод руку, ево каке су нгтете: „цјеепика" доводи до крнвога нојма о својем дару, другнм нјесиицима даје ]»ђав узор, је]» особито ночетник вје]»ује у уредштков углед, а у читаоцима убија укус. Нло дјело квари моралиост у друштву, рђава нјесма убија еететичко суђен>е у читаоцима. К'ао што се не може етичност постићи неморалношћу, тако се пе може образовати ни укус рћавим пјеспичким ироизводима. Везбједнија је обрана државном но]»е.тку врлина грађатшпова иего закон а на.ј јаче јемство је нанретку књижевности добар укуе читалачкога евијета. Доб^р^укус читаочев мора бити светиња тлпшкевпом листу. Он га мо]»а брижл>иво н>еговати нружајућп му свагда умотворе, којима је једина сврха оетвареп.е одлучне љеиоте. Књижеваи лист мора сјем тога свагда давати првенство оному нјбспичкому производу, који је извораи, пије пука имитацтгја. Вјечити узор папгој књижевпој нојезији нружио је натп иарод. Народно нјеспгиптво, (његов дух, језик, метар, прозодија, стп.т) треба да је вјешти учител. нашим кн.ижевницима, како треба сриски нјевати. Ову мисао треба .свагда и књи/кеван лист да застуна. Ако име треба п.ешто да значи (као што занаго треба), оида „Стражилово"