Stražilovo

-43 59 ЕЗ-

могла нецрестано радити те и животну снагу извађати а да се не троши на н.ој друга радња илн животна снага. Кад се нак много доцније и опет дознало, да се не може радња негде трошити иа да се од ње на другој страни но добија ништа, да дакле радња пикад не иде у лудо, био ј е већ корак ближе принципу овоме. Сад је дошао Јован Бернули са назором, да се лшвотна с.нага не изгубн, ако она пије кадра радњу какву извести: животна снагд добија овде тек други облик. У том је Леонхард Ајлер рекао, да је животпа снага неке тачке у простору увек иста, кад дође на исто место. Нова теорија о топлоти и испитивања у томе правцу све су више отварала врата овоме закону о одржању енергије и назору, да у свету баш пиш.та про-

пасти нс може. Др. Јулије Роберт Мајер (Мауег), лекар у Хајлброну у Виртембершкој, биојенрви, који је закон о одржању енергије развио потпуно и доказао, да он важи и за небеска и за земаљска тела, била та тела не органске или оргаиске природе. То је учипио 1842. годипе. Од ове године можемо рећи, да стоји закоп, како се енергија пе да уништити, како енергија вазда остаје. Криво бисмо учинили, кад не бисмо реклн, да су заслуге стекли за овај иринцип Грове, Џаул, оба Томзна, Хедмхолц, Ренкин, Клаузије, Те, Андрус, Мексуел. Џаул .је више обрадио закон о томе, како прелази механична епергпја у тоилоту, а Томзн, Реикин и Клаузије опет обрнуто," како топлота ствара механичну енергију и радњу.

(Свршиће се).

Ст. Милованов.

1 УМЕТНОСТ.

њш* СВЕТОСАВСКА БЕСЕДА БЕЧКЕ „ЗОРЕ".

ве се године „З.ора." у Бету се-

Г) тила српског г Гургеи»ева, Лаае К. ^Лазаревића, па је за спомеи п,е^■гова књижевиога ра,да нриредила све;/ тосавску забаву. Увод у н.у био је пролог од Владимира М ЈоваповиИа. Натпис, а ује: дио основна мисао је Ђечан живот, којим живе сва славна л.удска дела, „Па и оне златне ириче Што их живи Лаза створи, Над гробом ће да га диче Сиомен му се не умори." М: нледа, да је несник нри састављању тог пролога имао на уму ресигнацију Лазину.: „све избледи на овоме свету, и одушевљење и љубав и дужност и сажаљење и не можеш га више иознати," па ттас хоће чисто да разувери о томе. Остале се тачке ирограма, као што је то обичио у нас, нису ни мало тицале Лазе Лазаревића, али ћемо их ми инак са неколико речи нронратити, надајући се, да ће то читаоце „Стражилова" занимати.

Бечко словенско невачко друштво, позиато са своје прецизности у извађан.у песама, и ове је годиие, као. и лане, било ме1>у главпијим суделовачима на беседи, Певало је три кора: Толипгерова Лабуд се куиа ", Товачовскога: „ Смесу народних иесама " и Зајцову комнозицију „ Црногорац Црпогорци". - Прво двојевеК је нозиато срнској нублици у Бечу. Али Зајцов „Цриогорац Црногорци и новина је за нас овде п ми смо га жељпо ишчекивали. Но брзо смо се разочарали. Пзузимајући оио мало, ал доста уметничкИ израђених места, као пттоје „освети ме, Црногорко" — може се

у главном рећи, да. је Зајц прилично упакарадио Јакшићева Цриогорца. Ђурине речи и Зајцова арија често су велике противности. Тако је на пр. на врхунцу песме

(„а на дому храни синке" и т. д. дика безначајна, трома и без рног заносног еФекта, који би баш овде био на свом месту. ТГа тек дурско Фипале са наглим фо]»тисимом! Како би друкчије звонило постенено декрешчендирање са тужпим акордом у молу, који изумире. Ту је Гвидо Хавласа, бадава, бол.и мајстор. Онје можда и

мело-