Stražilovo

-КЗ 00 ЕЗ-

једини од напшх музичара, који је 1->у|>у шшајбоље схватио. Гђца Султана Цијукова невала је Нестриљење " и „Радознаоца", обоје од Шуберта. Рђца Цијукова, као почетница, изабрала је себи сувише тежак задатак, није дакле ни чудо, што га није могла најбоље решити. Од невачице, која би хтела добро >тове ствари, обичпо се и

да изведе пре свега изискује осим лепа гласа и технике још н скроз и скроз музикално разумевање па да може нпаџсовати као што ваља. Међу тим гђца истипа има мек, заокругљен; иријатаи, чист глас, али јој не достаје технике и Филоће у репродукцији. Дал.е нема оне, рекли бисмо, сталожене мирноће, без које прави вештак ие може ни ностојати. Због тога и проструји местимице пека нервозноет кроз госпођичину иесму, те је извађање неједнако и немирпо. То миого смета нежпој лирици Шубертовој. Осим тога је госнођица, као што је то карактеристика .сваког ночетиика, отневала и главие и сиоредие насаже истом ревношћу —■ отуда оиа пепрегледност у једипству композиције. Но ми се надамо, да ће се гђца Цијукова — даровита и озбил.иа учеиица бечког конзерваторијума — моћи све боље уживети у задатке оасичког калибра и да је временом чека лена будућиост на музичком по.1»у. Највећи успех на „Зориној" беседи У Г>очу.

имао је безсумњег. 1изас , правп виртуоз па Флаути, а одмах носле њега тђца Н .оемџја Јиречекова Самоковска. Гђца Јпречекова иросвирала иам је тешке композиције Листа, Шонеиа и Московског са необичном лахкоћом. Још 1889. г. — као девојче од четрнаест годипа — гђца је својим брил>антним нродукцијама задивила бечку публику. Стручњаци су јој тада узносили издржљивост и вештину у свирци. На и сувремена критика изражава се о њој врло иовољно:. хвали јој изванредну техничку рутину, али јој иребацује, што без осећаја репродукује. Да богме да би сад требало доказати, да ли је задатак вештине, на наравио и музике, стварање само ,лепог', као што то хоће филозоф Хербарт, музички теоретичар Ханслик и др. (т. зв. Формалистичка школа) или би вал.ало, по жел>и т. зв. естетичара, осећаја, да стварајући лепо и осећаје нобу1)\је. Као што се види, програм је био одабран, а суделовачи скоро све музичари „од заиата." Први део забаве је с тога и изведен у уметничком сгилу. Други део, игранка, местимице исплетена наишм колом, прпјатпо је позабавила „Зорине" госте, и ми Се морамо најлепше захвалити заузимл,ив0сти г. Еосте АлексиЛа , медицинара, који се као нредеедник приређИвачког одбора много трудио око разних припрема за „Зорипу" беседу. Јован ЈовановиА.

гчј-" '\1х' _■> *> књижбвност. ф ' "Т 1 -* ^^ "Г 4 * ^ ^ "Т 41

ВЛ. М. ЈОВАНОВИЋ.

ме Вл М. ЈованотНа са најбоље јс стране <ф, '"ноанато за цело сваком, конјоле разабира за а новију лену кљижсвност српску. С именом Т се тим: сусрећемо мал те пе на сваком кораку, јер је Нл. М. Јованорић међу најдаровитијим мла1;им нашнм несницима свакако пајврсднији, најнеумориији. Хоћемо ли но белетристичних листових, хоћемо лн но бољих календарих, 'хоћемо ли најпосле но разним свечапостима, где ваља смшпљеним продогом истаћи сврху

скуиу и састаику, свугде ћемо се ту срести е Вл, М. Јовановићем, свугде ћемо га ту аатећи вољна, орна и мила, какав веле нријатељи му и познаиици да је и у животу. Па тако се и нарадио доста за свога још млада века, тако је и омилео свима, којима чиста, скроз и скроз певничка душа у неизвештачености, нроетоти и искреиостн својој већ сама еобом годи те не доспевају, да у тобожљем, дакле лажннм стиду, у некој, што Француз вели, прндерији, —даие рекнем: