Stražilovo

-чз 53 Е>-

ничега осим кревета са завесом, танким цицаним нокрнвачем и јастуком, за тим дивнн, нред којим стојаше округао, сто 7 још један сто за писање норед прозора, једно омаље старинско огледало и орман за хаљине. То беше све. 11е беше ту ни слика, ни књига, нити икаквих ситница, по којима мозксш упознатн укус и наклоности господарице. — Па где су њезине ствари ? упита Рај ски. . Она нема ничега. - Како ничега? Да где јој јс дивит, пера, напири?... — То је све у столу — а кл.уч је у ње. Гајски приђе прво једном а за тим другом прозору. 0 нрозора се откриваше изглед на поља и село с јсдне, а на понор и нови дворац с друге стране. — Хајдсмоте, браца, одавде: овде је као у пустињи; ја не знам, како се не боји сама овде; ја бих умрла од страха. . . А оида, оиа и не воли, кад јој се долази у собу. ВраЦјући сс из старе куће ударише преко другог дворишта, где беху етанови за домаћу чељад. На једаред зачуше запомагање и опазише Марину, гдејури преко дворишта. За њом излети пз к\ 1и' колац, очевидпо њој намен.сп, али оиа всшто измаче те је не погоди. Запомаганге из свега грла. Коса јој бенш рашчерупана, ауруци је држала чешал.. — Шта је то? викну на њу Рајски, кад се сгворила поред њих. - Јао, госнодине! рече нлачући и показа врата, од^куд је истрчала. Јао! госпођице! тако се не може живети! На један пут, угледавши, како на њу вире лица слугу и слушкиња из кухиње, насмеја се кроз сузе и показа ред белих, светлих зуба, а за тим опет брзо замену смех плачсвиим изразом лица. — Идем да кажем госиођи: оп ћемеубити! повика и отрчи у ку]1у. - Шта значи то? запита Рајски служинчад. Јегор искези само зубе, а и у неких жена бсше смех на лицу, остали само спустили главе па ћуте. Из куће се чуло јадиковање Марннино, испрекидано укорима Татјане Марковне. Рајски у1;С к п.има у собу. — Ето ти, види, како ју је њен муж удесио! обрати се бабушка к Рајском. А заслужила јс неваљалица, заслужила је. — За бадава, госиођо, за бадава! Не знам ни сама, шта је увртио себи у главу, пас про-

клети! Била сам у шикари, да наломим ситиих дрва, тамо сам се нашла са гроФОвским баш ,тованом, који се понудио, да ми иомогне, а Савел> всћ мисли, да је ту било.. . — Лажеш, неваљалице ! рече Берешкова, иије те за бадава напао, имао јс за цело узрока. — Да Бог да скапала одмах на овом... — Псмој ми се клети! Прошле недеље си сс искала да идега па вечерње, а видели су те у селу са Фелчером. •— Нисам ја то била, госнођо, да бог да пе доживила сутрашњег дана!... — Јаков те је видео, а он ие лаже никад! — Нисам ја била, госпођо, то. Мора да је ђаво узео па се мој лик... — Одлази ми с очију! Пошллгге по Савелија! заврши Татјана. Савељ уђе са спугатеним очима и застаде неиомичаи у једном углу. — Кад ћега ее ти један пут опаметнти, Савељу? ноче га Татјана саветовати. — Несрећа је за час ту! Једнога дана ћеш је незгодпо дохватити, на ће остати мртва. А корис-ти ти не ће бити никакве! — Псето нек псећи и скапа! мрачио проговори Савељ, гледајући у земљу. Чело му се намргатило, а образи нобледели. — Добро, ]>ади шта хоћеш, али ја те не ћу држати, ие ћу да ми се у кући догоди кримииалан преступ. Зар ти писам доста говорнла, да је не узимаш? Ал ти све о својој глави па сад ето ти! — Та оно јест, да јс тако ... рече он тихо, погињући главу. — Ово нека је последњи нут! рече Татјаиа. Ако се јога који пут догоди, ја ћу је послати у Новоселово. — Па гата да радим с њом? занита тихо Савсљ. — А гата имаш од тога, гато је бијеш? Ј>уде ли од тога иаметнија? — Та, оно јс све једно... али онда се боји... — Сад можош ићи; тога дами више не буде, јсси л' чуо? Староста полагаио подиже очн на госпођу, онда на Рајског и окреиувгаи сс изиђе; замигаљен пређе преко дворигата, отвори врата и уђе ностранце у своју собу. Овај призор подстакиу у Рајском мисао, да папише драму из пародпог жнвота. Да ту ствар размисли и ств.ори себи слике појединих карак-