Stražilovo

-43 167

— Ни за сав свст! иовика Рајски, који већ бсше дошао себи. — На шта да се ради? Она би хтела. да удишс исти ваздух, који и ви, рече Вјера са иодсмехом, уд куга јој задрхта кодбрадак. — Нек је ђаво иоси! Ја ћу се угушити у том ваздуху. — А кад бих вас ја сама за то замолила? рече она, гледајући га кокетно. Рајском срце сијгио поче куцати. — Ти! рече. А од куд ти за тт,у да молиш? — Ја бих хтела да обрадујем Нолину Карновну. Оиа није изрекла свују праву замисао. То беше једно средство, да скине с врата свог рођака. Знала је, да, кад Полина Карирвна дочепа кога у своје руке, не Пушта га лако. — А кад бих ја нристао, би ли ти то сматрала као докаа . прдјатељства. Она махну главом, да је тако. — Али тО је жртва! Ви сте ми се пре нудили, ето вам сад лепе нјшликс. — Ти дакле захтевапт жртву! рече он, ириближујући јој се.

— Ме, не, ја не ћу иишта! повика она унлашена и одступајући. — Рле, како се илашиш мојега иожртвовања. Принеси и ти мени две жртве, да ми не би остала у дугу. Ти не признајеш никаквих обавеза у пријатељству, ја примам твоју теорију, па желим да се намиримо. Она га погледа питајући. — Првоје, даучествујеш при сеансама или барем при првој, то ће ми бити отштета; иристајеш ли? .Она иротив воље махну главом да пристаје. Не хтеде да оетане у дугу, па макар јој и лукав.ство пропало. — А онда ? . . . Она га иогледа радознало. — Показаћеш ми оно друго писмо. — Које друго ? — Оно шту си брзу сакрила у свуј џеп. — Другуг писма нема. , — Ја сам га упазиу. Она наглу тури руку у џеп. — Ви сте рекли, да нисте видели другу; ја сам вам једну шжазала, на шта хућете више? — Ову писму не би ти унаку нлашљиву сакривала. Дакле, хућеш ли ми ноказати оно ?

(Наставиће се).

-■ • I" ■ -1^ р <•>*§> • I- • -.и 4 П0УК1 I»Т=" "I 4 - "Т* "I 4 *

О ЛУКСУЗУ.

Л оука иа нлроднк

V.

^аиредни дух данашњега времена огледа ^ се парочито и у љуба-ви арема слооодиој арироди и његшм лепотама. То се показивало од чести већ у старих Римљана, којих се државиици и војводе, рдмучнога рада, служећи свујој земљи, радо одмараху на меким недрима мајке-природе. На Вападу је даиас опште уобичајено ;Да отменији и богатији свет један део лета ироводи у иољу, а тако исто п занатлнје, трговци и радници, које свакидашњп им нозив у радне дапе заДржава у њихову месту, у недеље и на веће иразнике, ради здравл.а и забаве,

(Наставак). излазе у оближњу укулину, а којима доиуштају средства, ти поха.ђају бање, нутују и у даље крајеве, и то чини добро на име опима који се занимају тежим душевним радом. Путовање је данас особито олакшано ваиредно развијеном и знатно пој еФтињеном комуникацијом, паробродима и железницама, а путова1ва ће добити још више маха, ако се зоиска тари®а која је иајнре заведена у Угарској, као што је свакако прилика, усвоји и у другим земљама. За народно здравље и пријатне забаве се старају данас нарочито власти и застушшштва појединих градова, оенивајући и одржавајући,