Stražilovo

43 186 ез-

цале те јединствене зграде које стајаху свету на видику на естетско образовање цедога народа и на унапређење културе у онште! Доцније кад је пао народни морал занемарене- су јавне грађевине, али су тимвећим сјајеми раскошем грађена приватна здања. Здрав иравац луксуза ове друге пернјоде, који је васколиком пароду, или бар великом му делу од користи, показује се у данашњих европских држава у оснивању различних музеја, галерија слика, јавних библијотека, добротворних устапова за иеговање нојачи, сирочади, нерољника,_ умоболиих, слепих, глухонсмих и т. д. VI. Код народа којн оиадају пездрав те шкодљив је и луксуз, јер сб протпвп начелима морала и народне привреде. Ту се сада вшпе не троши тога ради да се намирују праве иотребе, већ цигло из сујете, пусте разметл»ивости и обести. Место правих уживања којима човека улспшаиа и усавршава свој живот, башкари се безумљв и иеириродиост. Нримера тог луксуза треће псријоде палазимо иарочито у римској историји за доба и.иаерије. Како су просто и умерено живели Рпмл.апи у старија времепа, а како су се јако изоиачили и искварили позније, када оно са богатим, али морално II ФИЗИЧИО изиуреним и изисмоглпм Истоком дођоше у додир! Тај луксуз са Истока преиеле су иа Заиад римске војске.* Пређе су сс Римл»ани задовол.авали са двајутра ораћс земл»е од која се хранила цела иородица, а за имнерије пс бсше то доста ии за саму кухињу или за всштачки рибњак. Римска господа иабавл.аху себп ио скуие новце рибу из иајудал»енијих мора. Па да би риба била што свежија, морала се оиа жива износити па сто. Сенека опиеује потанко, како су рибе иа умору мењале своје боје! Нознати гурмап Лииције изнашао је нарочиту чорбу, у којој се могдо иајбоље видети то грозно иозорје. Тај луксуз треће неријоде, тражи баш у најиенрирОднијИм и пајнеобичИИЈим стварима да се задовољи, ма отуд не било пи најмање користи. Славуј је омил.ен као тица певачица, али његово месо није за јело. Па баш за то што је рн тако па цени еа свога гласа, дали су богаташи јела готовити од самих славујевих језика! Колико је * Гдшшае, реге^тшае ои§о н'1,1 ехегсНп авшЦсб 1пуео+,а т Цгћеш ев1. (Х лушв XXXIX, 6).

за то требало тих псжних тичица! ■ Причају за цара Хелијогабала, да је једиом дао зготовити јело од нојева мозга. За то је морало иогииути шсст стотина иојева! Мпоги су имали велика стада оваца, које- све беху бојадисане скупоценим скрлетом. Обсснпм богатаншма нпје било већ доста да градс : вртове у сред стена> и врлста и на стрмепитим морским обалама, већ су их дизали и ца крововима од кућа^ на којима су градили н вештачке рибњаке, хотећи зар цели природпн ред ствћри да преокрену тумбе. Иеки су ишди чак тако далско да су своје воћке.заливали иајскупоцеиијим вином. Чувени глумац Езоа дао је једном приликом изнети пред својс госте јело, зготовљено од таквих тица које су биле паучене невању п гокору. Све те тице стале еу домаћииа дО (>( 1.000 Форината. Хорац спомиње богату Аријеву норрдицу која јс била уобичајила да једе само елавујс. Позната сгинатска краљица Клесиатрн и римски цар Калигула пили су вино у коме беше растопљен ■биеер, а то су чпнили не за то, да би виио било пријатнијс, већ цигло из ]>азлога, да би ностало миого скунље. Са нбсмислеиог луксуза познатје особнто цар Калигула. Овај је из пусте обести дао правити и екидати читаве брегове. Желеоје баш оно што јс најтежеилиуправо пемогуће израдити 1 .) Лукеуз те треће неријоде тежи да сс задовољи баш оним што ,ее очито нротИви правој кориети, лепоти и удобпости 2 ). Тако су у овој трећој перијоди лукеуза л»уди иеправилпа раета п еастава као: кепеци, иаказе,' будале, иајгаднијеживотиње као: корњаче, жабе, даље: кржл.ава дрва, посуђе што се лако разбија и т. д. па највеће уживање. .Ђуди се праве силом робовима пајнеприроднијих ћуди и иавика. Тако су римвки богаташи ручајући мењали по глппе пута хаљиие. У випа су мешали свакојаке* скупе мирисс и пе иомишљајући, да тим кваре п најбоље иићс. Ракиежеии, физично и морално малакеали Римљани доба империје, којих преци бујиом, пеодољивом енагом и пеуморпим радом- покорили беху велик дсо тада иозпатога света, дали су се у е.всм, па и у иајмањим етварима нослуживати од својих мпогобројпих слугу и робова. 3 Овп их, шта више, 1 ШћП (ат.еШсеге соигирј.8ее1>а1\ ђиаш (ЈиоЛ ровве еШс! пец'аге1иг. (8ие1оп. ОаП§'.). 3 1[ос ев( 1и.чилав ргоро^Шип, ^ашЈеге реп'ег«Ји. (Веиеса). 3 Слични одпошаји владају и данае у многим Ваневропским насеобинама, као на нримрр у Источпој- Пндији где оо Енгдези од својих многобројпих нослужитеља тамопићнх урођеника дају у свем посдужнвати. Адн то ннје