Stražilovo

■чз 187 е>-

мораху опомињати кад Је време ручку, кунању и спавању. Сити, иресити свега уживања, ие осећаху они већ никакве радости на овоме свету, и за то није чудо, што су сами себи узимали живот. При толикој моралној покварености неће нам изгледати ни мало необично, кад читамо да се Аиицијв отровао само за то, што му се имање смањидо на један милиун Форината. У овој трсћој перијоди, у којој се луксуз навлаетито истиче својом неприродношћу и разнак моралне трулежи, као што је било у доба римске империје, већ се темељи на тамошњим друштвеиим и народнопривредним приликама. (В. Коуио с1св Осих МопЛев 1 јХГ . аписе, 4ошс 103. 1891 р. 632.)

ФИнериЈом, поЈ'ављуЈе се често п луксуз прве периоде са свима оним својим грубим уживањима, као што су: велике гозбе, многобројиа чељад и т. д. Такоје Јулије Цезар, славећи свој трцјумФ, частио цео Рим. Богати и отмени Римљани, излазећи из својих кућа, дали су се пратити од читаве гомиле наоружаних гладијатора. Такозвана златна куРш цара Нерона изгледала је као нрави град и изнутра се сва сијала од злата и драгог камења. Па тај тако нездрави нравац луксуза који нрожима материјалнн живот заразио је и књшкевноет која се, место простоте и нриродноети старијих времепа, сада показује у облику иретовареноети, шупље Фразе и бомбаста.

(НаставиЈје ее).

Др. ЏрЏ Дера.

У ЛАТИНИМА. Ир иј ат ељу . М ил ан у С ави Ћ. у. (Наставак).

ФорјјМ. ко Колосеум спомиње путнику слар бу страну старинске нросвјете, римски Форум изазивље у његовој памети само муигке подвиге и иеумрлу славу римскога генија. ИзлазеКи и:> Колосеума, и осврћућ се мишљу иа свирјепства и безакоња што се у њему збише, не знађах чисто, да ли да се староме Риму дивим, или да га у кам затуцам; у вече, у гостионици, прије пего ћулећи, растворих ианлаш Светонијев „биограФски заиис" о дваиаесторици римекијех Цезара, који бијах са собом допио, и кад се у тој, књизи опет једном сукобих са људским звјеровима попут 'Гиберпја, Нсрома и Калигуле, мепи чисто криво бјеше, што се пред Паптеопом бијах онако запио; тга ме лијепо спопадаше сумн.а, да ли да се поиосим, или да се стидим, ,што л>удском соју нрипадам. Тај је хаос чак и у јутру, кад се разбудих, једнако у мојој глави трајао ; и само кад се упутих римскоме Форуму, па се уз пут ејетих нрвијех времена римске Републике, Камила и Ципцината, <1>абриција и Регула, тек онда увидјех евоју заблуду, и ступајућ страхопочптањем ме1>' ове славне рушевине, учини ми се као да из њих тајни глас слушам, који ме опомиње па грађан-

ске врлине, на војничку издржљивост, на дивно ])0дољубље, на државггичку и законодавачку мудрост, која се за пупаних десет вијекова са тога мјеста, као са неиресунша извора, ншром бијела свијета разносила, да јој се и пајнозније потомство диви, њоме душевпо пита и до вијека но носи. Римски Форум спада у најчеетитије остапке римске старине. Кажу дајеовдје, гдје се овај Форум налази, иочињена отмица сабинскијех жепа, и да су се иа овом истом мјесту кашње Римл.ани измирили са Сабипима. Доцпије еу па овоме простору подигнуте иајљешпе зграде иосвећене вјери, иравди и народној моћи. У опсегу од самијех 150 дуљиие дизаху се небу нод облаке храмови, суднице, славолуци, хапсане и т. д. У историјским нровалама средњега вијека бви су сиоменици скоро махом иорушени, тако да се данас, ако изузмемо славолуке Тита и Септимија-Севера, од осталога јсдва камеп на камену држи; посјетилац види око себе само гомилу крњадака: овдје мошти једног храма, ондје низ нребјених етубова, овдје комад иосриула тријема, ондје комад раскјшвена иатоса: еле праву слику иљачке и девастације.

()д старе ренубликаиске „курије" (с

е-