Stražilovo

чз 267 ез -

ка), 1238 хрена (рена), 1360 дрхтим (дрктим) и т. д. Поред тога замјењавања црногорекијех особина обичнијем и нравилиијем облицима има н, другијех иеправака, који с.е више тичу дикције или саме ствари, н. пр. 175 учишпие (панравише), 187 опе (оно), 233 Сцеола (Сцен<ма). 323 харач (арча), 324 а постаде духан (а духана неета), у 724 — 26 за. Радула к д.а начим видимо и емиримо двије тпТро■. днце. Церовиће и наше 'АбдпКс (међу, собом да начин видимо и смиримо двије породице, Иелестовце н Туркс ћсклићке), 796 слпколици (обојица), 1265 л.свша му је од свакоје виле (љепша му је од виле бијслс), 1301 за срцс дохвата (уједа), 1526 баш иа прагу од његове куће (баш на стубе Н )Сго'ва палаца) и т. д. У реду и броју стихона и.ча мало разлика, па 1тс бити добро да их овдјс све споменем. Стих 577 (но обадна да изгуби еина) у руконису стоји оидје, гдјс је етпх .579 (но еву земл.у што јс изгубио), а овај опст има н.сгово мјесто. Ието су тако замијенИли мјсето стих 1058 и 1059, тако да у рукопису пише: ран.ене их Турци прегазилп под гомиле мртвијех Турака, Имају пак у рукопису два стиха, што их владика пије узео у прво издан.е;• а то су иза етиха 833 оист.другп ка су ео сијали, а иза 969 на шићаре јссмо ли заједпо? Нанротив иема урукопису овијех сти= хова, којих има у првоме издању : 754 - 756 кој п сп се мп.гос н о ск л онио дј е.ј атслпе оживит члепове малом мраву ка гордпоме лач>у и 1278 али иешто теже од обоје. Него много је важнија и интересантнија она страпа рукопиеа, с које видимо како су у памети пјеепиковој постајали поједини стихови и како се је око њих мучио, док нм јо дао облик, у којсму их је па свијет издао, и како се је у опће Горски Вијепац мало по мало разнијао. Између мпогијеХ ствари што би се могле. с тс страпе сноменути ја ћу овдје еамо казати, како је владика пенрављао (ако их је иеп])авл,ао п ако ти исправци мијењају или попуњују емисао ријсчп). оне стнхове, којн сс могу на два начина, тумачити те ее доиста па разни начип и тумаче; нидјећемо да нам у некпм случајевима ти иеиравци лијепо или доста помажу да разу-мијемо како треба ријечи нјесипкове. Пајнрнјс да видимо име нјееми. На снољашњој јс страии прво)'а листа ијесник написао

име овако: Вијенац Горекп; пего је иовишо њега бно прије записао Извиискра па опет Извита искра те обоје нревукао. И на епол.ашњој страни задњега листа имају два имена, која су такбђе превучена: јсдно се^ може лијено прочптати, Извијање искре. али оно друго имО, што је иовише њега, не да сс разговијетно прочитати, јер је испод њега још нешто било паписано, па ее то доње ппсмо мијеша с оиијсм горњим. Ни проФ. Броз пије могао да прочита то друго превучеио име; мени се чшти да је Архибудии дан, алп пикако не јамчим да јест тако. Еако су пак та два имена па задњој страии написаиа при дпу и окрепута наонако, то се види да је владика иајприје хтио да е те стране почне шт сати своју нјесму. Излази дакле да је овијем редом писао имена: пајирије Оцо које се пикако пе можс прочитати иа преко њега Архибудпн дап (?), за тијсм Извијаи.е нскре, па иа првој странн пајпријо Извиискра па Изннта и.скра- а папокои Вијенац Горскп, који је тек у штампаном издању претворепо у Горск.п Вијепац. Та старија имепа; лијсно -пам кажу, за чнм јс управ владика пшао, кад је састављао своју пјссму и тито је њемл зпачио догађај који јој је предмотом: из њих се -наимс лијсно р.пдп да владицп пстрага цотурПЦА у ЦрИђј Гори бпл.ежи прелом у историји срнскор парода — извија се искра слободе, која ће да обаеја цијели срнски народ, а владика хоће да нам прнкаже тај ночетак борбе српскога иарода за оелобођење. Да јс то баш тако, потврђује нам и Слободнј ада. И у њој се казивање иочиње с борбама владике Дапила (онога истога те је и у Горскоме Вијенцу главно лице), а прва ствар што ее спомиње јесте иетрага нотурица, па владика и ту јасно каже да он ту истрагу ехваћа као искру, која има да иросјаје лучом слободе. Тако (на 6. и 7. етрани напчевачкога нздања) пјесник вели: „Те год витез особити по косовском тужном боју од Сртткињс иороди се, којег' Турство не уграбп, еваки кућу, оца, мајку, свс остави, па нобјеже у савито крвљу гп.сздо, 1) е с л о б о д е и е к р а с ј а ш е Како Срби опазише, да Данило с Цриом Гором изгна Турке н пос ЈС .че из области Горе Црне, одмах сташе долећпватиа гласмили од слободе Сташе.српски мачп опггри окбв роиства прекпдатп и џевердап с хучним гласбм глас слободе каживатп". На опст (па стр. 9.): „Јарост л.ута сатрапоВа (==султанова); коју н.ему мучител.ско,' звјерско чело кажевапте.