Stražilovo

чз 263

. с ШЦ ■ч(/> ■ ^ОХО-' •ч^" «чи г ч1" -}' ј § ј ( Ш: Ф КБИШЕВНОСТ. Ф "Г-"-Т- "I 4 ' >'(•&

"ШК

'-.^ус -ф- -Т 4 * ^ сЖз ^

ЈОШ ЈЕДАНПУТ О ЛЕЂЕН? ЕРАДУ

.V руском месочншгу „Слаилнс.кос Обоар^нпе"*има у спосдн за Фебруар чланак од М. Халанскога: „ГородТ) Ледшгв - ЛеденецЂ рљ славлнскои ноззш. 2 Халански мисли и доказује, да град Леђан, Ле1)ен. Леден не значи ништа друго не!) баш 1ч1ап(; ГГл81аш1), ону земљу илити острво ледеио, које Данац, Саксо граматик пазива тви1а §'1асхаНб.; нреласком пемачких спских нредмета кнама а ношто преведоше МапЕ ма срнски добише. Срби Леђан град, Леђенац, Леђен.? И још дал>е мисли тај млади Рус, -да се, како је у руском „бмленомт." епосу град „Ледепец" шпсшп, може лако узети, да је та реч нозајмљена од јужних Словеиа, у којих она чепгће. долази, и то иутем Козака. преко којих су „проникли вђ наш-в руски — :>ног1. с г б мга и п ккоторгле друпо бгллсвг.1 е сло;ке г гб1". И ја сам ггекада у младим својим годинама мислио и мучио се с „Леђапом градом" и пе могући измислпти што згодгшје п прикладггиј'^остаб сам нри мисли, коју изречејсзуита Пејачевић јогп у прошлом веку, да су •Леђапи=Литвинци,. 4 ' Осврнућу се овде гга оно пгто су други ме1)утггм исказали и рекли о ггвложају и значеп.у баспословнога града Леђана, јер поменути млади Гус инје казао и поменуо еве, гпто треба знати п наметовати О.ном, који хоће дареши загонетно 1 Види бр. 9 стр. 143. „Стражилова". 2 Део чдапак прсведсн у овогодипгљсм „Јакору" бр. 16, 16, 3 Исландјл, страна, игравшал такуго видиуго ролх, в% жизни и поазш среднев-бковои Бвропи, лтотт. чудвснии ааморскЈи (иђег ве), Деданон остров-г., шзиЈај (|пае бЈаеЈаЦб • Ивипг, по словамЂ Саксона Грамматика, тадчго сп-сптГива герегНиг осеапо, оЕзоЈеЈае а|Јшо(1пт ЈгаЕЦаШпЈв 4еЊш, гегишсре УегЈ ГкЈет ехсоЈепПиш еЈ ЈпзоШогит еуепГииш пигаоиИз [И 'ао(ЈЈсаПсЈа" — нутемт, нсрсхода вт, ссрбск'|и- опост. н- Л јмсдкихђ »нпчссвихђ сгоассто†и исрсвода собствсинаго пмсни отранилса вђ славаискод народнои поезш вт, образЉ таинствоииаго Ледлноро гор.Ода, Ледепца, Л-едлна Ледена, Легеиа , на.ходшдагосл гд г 1>-то за синалт. моремт.. (стр. 207 , Јавор. ст]). 2б:(а .С 4 15- У Сидмици за г. 1857. прилог мој к иснитивању српских јуначк-ах иссама, шуп јс прсштамнаи г. 1884.-у Нов. Саду у књпжици под натиисом: Двс студентске ра.справс II. Руварца, стр. 3'Ј 42.

питаи.е о Леђану граду; уткаћу у тај осврт по где коју напоМену, нрибележеиу за себе после 1857. године. 1. Гус Халански, каже гг. пр. да је Стојап Повакозпћ (у Агсћ. I. §1. РћИо1о§те И1. 129.)/. исказао мншл.ен.е. које се данас прнма и држи као највероватније, да је реч Леђан узајмл.ена од Мађара, код којих 1еп§уе1 озиачава Пол.ака и т. д., алн Рус пе каже, да је покојни' П. Ј. ШаФарик јопг год. 1854-. рекао у писму, нисаиом у 11 рагу 28. сент. М. II. Погодипу: „ЕшШсћ 8111(11шг 2\УС1, »еШв!; КорНаг пцегИагНсће Аиас1гиске 1п (1еи 8егћ. Аппа1еп Иаг §'е\\ г ог(1еп. Е« 81ш1 Е е (1 ј а п, Е е (1 ј а п 8 к 1 кгаТј, 1 ј е(1 ј а п 8 к г §тас1, Ш1 с1 кирјопасха. Јепез 181 = Еен§уе1 (ип^атсћ) с1 1. лл\-/,, Ро1е, Ве§јап8к1 §та(1 —: Кгакап ; (Не8е8 (1а§ ОорреИев!: 0§1егп ии<1 УегкишП§;ип§' Мапае, ап е1пет Та§'е патНсћ ат 25. Мага. Ба8 ЕШте! 181 §'е1о81! ТћеНеп ,81е ^ев Егеннс1еп, сИе е8- ш1еге581г1. шШ 5 Писмо је ПГаФариков.о цзнесено на светлост г. 1879. а те исте године издапа је гга свет и поменута Ш-ћа свеска Архива- за слов. филолог. (ВегНп 1879.), у којој је , изишао поменути Поваковићев чланак: „Ећег Ее(1јап-§га(1 (Ее(1јап 81а(11) с1ег 8ег1). Уо1к8рое81е." етр. 124 и дал.е; те нсте године 1879. штампан ј.е тај члапак срнски с пеким променама и додатцима у Летопису М. С., књ. 120. стр. 159 и даље. Како и којим је нутем г. Стојан дошао до тога. да је Лсћаппи— 1»епцус1 то се г.ећ зиа, али -се не зиа, како је П. Ј. ШаФарик, 25 година нре. Стојана доспеО до истог резултата,, јер у поменутом нисму Погодину не каже се, како и откуд му је допгла светлост и откровеп.е. 11у ако и не знамо нозитгтвно, одкуд је ШаФарик сазнао г. 1854. оно, тпто године 1831. није зпао, то се ипак мпжемо домис.литп н погодити онај извор, из кога му је севнула мисао, .да ће напге Леђаннн битп угарско кепдуећ ' То писио ШаФариково издао .јо сад већ покојии Ниљ Цопов с другима нисмима ШаФариковима. нисапима М. II. Погодину: „Иисвма кђ М. П. Погодину изђ елавлнскихт, зсмслI. (1835—1801.) внпусКЂ II. писвма Н. Ј. ШаФарика изд. Пилт. Поноит,. Москва 1879."