Stražilovo

-КЗ 282 51-

стављати пеки заметак жаидармерије; помела је била узимати за полициске служитеље ислужене војнике, дајући им и војничко одело, и држећи их у војничком запту. Оне служител.е војпике, по тпто их иије било миого, ун})ава је слала само па места, где бп се десио повећи сукоб измећу Срба и Турака. Падало је у очи, што су и сами Турци београци, као кад је пеком пред глану, навалице срл.али у погрешке нротив реда: онијали су се. свађали се, и тукли се са Србима, где год би се с м.има срели оиако панити. Ти бојеви већ тако учесташе, Да је српска варошка управа морала иредузимати иајоштрије мере иротив неких и неких убојица Турака и турских штићепика. Нема сумн.е, п турска је власт устајала протпв изгредника; ба]» се зна, да је мотрила да се Мусломани у вароши ио јавним местима пе опијају, и где год би кога пашла пијана, хватала га је и гонила у затвор.

Турци, нијапице и убојице, иритепш.ени у варопга, умицали би преко шаица у предграђа. и ту би се у склон.еним омап.им механицама и кананицама одавали својој милој навици — пићу, а некад и свађи п боју. Али, бојећи се себи, свакад су волели та уживап.а налазити у иредграђима, која су близу ма којој каиији и стражи турској, у коју би, кад би их ко од срнске стране потерао, брзо и ласио могли умаћи. Данашња Цетињска улица, која оида бејаше слабо насел.еиа, а имађаше неколико кавалица, и тако је блиска видинској каиији, бејаше веома удесна за таке госте и за њихове иавике. И одиста се у тој улици често виђало доста Турака и трезиих и наиитих. Напити су благовали у свом од пића запосу, а трезни су били њихови пратиоци п браиител.и, а уједно су нроматрали места и ирилике, где би се сутра и сами могли папити! (Свршиће ве). М. ~ђ. Мили^евиЂ.

У ЛАТИНИМА. Нријатељу Милану Сави$.у. (Наставак).

Као што је иознато, стигавпш 1508 годипе у Рим, нрими се РаФајило, да по налогу Јулија II наслика дувар једној соби у папинскијем одајама у Ватикаиу. У тијем се одајама у тај мах бављаху, осим њега, јоЈп и иеки други па гласу сликари, међу којима Иван Удипски и Петар Перуђапии, некадашњи Рач>ајилов иаставник. Сви ти умјетници бијаху годипама старији од младог урбиица. Није дакле чудо, што сеиа, у овом самом здању провести. ™ исп Р ва ° ,|МТ0М ^овољом новог Нама, иа жалост, једва бстаје још пе- ^^'Т /^^пе, ка опо ти опасна супардјел.а дана римовања; с тога смо ирипу-

,У Ватикану, 12. септ. ачпо ио програму, паигли смо се јутрос у десет сата у Ватикану. Узпмл.ући у рачун паше двоструко павраћање у Нетрову базилику, ово је четврти пут те у Ватикап долазимо. То је тек довол.по, да чељаде узмогне казати: „био сам, видио сам"; а за помњиво, савјесно разгледан.е (ма и главнијих ствари) т]»ебало би пеколико иедјеља, па монда и мје-

ћепи да мпогу зпамеппту ствар нрегоримо. 1Т ]»оћи ћемо дакле б])зпјем кораком кроз дворапе мисирскијех старина, завирићемо у Павловску канелу и у Виблиотеку, иа се махом одати разгледап.у Ра«1>ајил(»вих (),1<1.ја и Трпјемоча. (Воо^че), Нинакотеке и (гнкстинске каиеле.

пика, о којему се всћ лијсп глас ио Риму пронио бјеше. РаФајнло мете одмах руке на носао, ударивши темел. својој Расирави о светотајству. У том је живопису сликар приказао мпоштво нозпатијех лица, самцјсх ноборника за Христјапство, који ту или расирављају, или умују о Тројпчппској тајни.