Stražilovo

/

43 275 54-

И оиа је још горда. Па што је горда, нека је, али да ме још и ирезире?! Заилакаћеш ти још .... а ја ћу се смејати. Да, смејаћу се! А као за што се не бих и смејао? Дужпа му је и коса на глави. Нико му више не верује. А још тражи поваца много му треба новаца, одмах му треба новаца. Наредио сам своме агеиту, да му да новаца.... колико хоће, али на мепицу, коју мора и она иотписати. И онаје... нотписала! И тако је за сад све у реду. Ои има новаца а ја њихову меиицу. Оии о томе и пе сањају.... Иробудићу их ја већ, — о, те како ћу да их нробудим... Кад ме нрезире! Бар да знам, за што ме презире! Г>ар нека плаче .. пека лије горке сузе, кад ме презире! Хоћу?! Не ћу! На ииак .... хоћу! Ама гадно је! Није. —< Нрема свецу и троиар. Ако је поштеп .... тим боље ио њега и но п,у. Доћи ће к мепи и казаће: враже, ђаволе, бесе . . . ја сам ову неисилаћепу меницу добио на врло чудноват иачин, ви сте је за цело изгубили . . . изволите! Братићете ми је, кад вам је исплатим.... А ја пе ћу имати куд, казаћу му, да је исплаћена .... мој благајпик је примио иовце, али како је случајно била у мом нортФељу, то је пије могао одмах вратити. Кад ме о томе известио, ја сам хтео да му издам меиицу, али је не могох наћи. Сад видим, да сам је случајио изгубио. ... Он ће се оиирати да није исплаћена, ја ћу узети да је видим .... иред њим I.у је ноценати заједио с оригиналом и бацићу у ватру. . . Па ћу му рећи: сад сте се уверили, да је збиља иснлаћена. ... И крај! Али ако је збил.а нитков и иеиоштен човек, као што мислим да је .... опда ће се чииити свему иевешт, и опда .... онда тешко и.ему и н.ој ! А нарочито тешко њој! Дакле хоћу! Имао еам способна и вешта књиговођу. Кад је био доколан а у друштву.

често би другове задивл.авао вештином подражаван.а туђих рукописа. Зовнем га и, показавши му ону меиицу, рекох му: — Молим вас, учиинге ми услугу те ми конирајте ову меиицу да буде као оригииал. Ја знам, да сте особито вешти у подражавању туђих рукописа. . Он се сиромах сав зграну. Пренао се, да пе сумњам у н.егово поштење. Једва сам га умирио, јер да што сумњам пе бих га држао у служби. — Али за Бога, господару, то је злочин, што тражите од мене. За то се нде на робију. — Ко буде непоштеи, тај ће можда и отићи на робију. Али то не ћете бити ви. Слушајте ме добро. . . Пре свега ова ствар треба да остане у тајности. Мој књиговођа све се мешкољи и ногледа око себе. Бидим, умакао би, да му се може. Ја се осменух. —- Да вам ту ваздан нс објашњујем ствар, ире свега седите и иишите иа овој чистој поштанској артији, што ћу да вам диктирам. Удесите какав други руконис. Ево вам неро. Кн.иговођа узе неро, које му је дрхтало у руци, као клас од иоветарна. — Пишите! — рекох му и ночех да диктирам: Драги иријатељу! Случајно ми је дош 7а до руку ова изтубљена меммја, ко којој дутујвш оном мрском дерикожи Заки арилпч/ну своту новаца. Као што пеш видети, он је ту меницу — иреносом докоиао у своје канџе, и знајуИи за некоје раније одношаје, ја имам разлота сумпати, да је он ту меницу иучио у иа.осној намери. Али среЧни случај је хт< о, да се ова још неисилаИена меница изтуби, — и ја ти је шаљем, да је уништши. А тосиодар Зака пе а дува у ирсте. Да бнх нзбетао излиш/не изјаве блато дарности с твоје стране, иотиисујем се само твој нспрени друт и иријатељ Н. II." — Тако. А сад адресирајте : господину канетану, — рекох књиговођи и казах му име и ирезпме онога.