Stražilovo

чз -302 ен-

да је насгало преко адјектива,' а напоредо са н. тгр. слово, утједајем .замјеница као пгго је н. нр. то, јер би иначе од Џсело-н (према Леск. §. 15. 3. В. а.) настао пош. *селг. Код основа на нред настаицима са вокалом, како, Лескин вели, ^с1п п (у) -гвићег, и Лескин назива то у §. 23. 4. цијеиањем, као год што се и у коријену,, нред нартавцима, са вокалом, цијеиа у г>/, н. нр. екшнк нрема бити. Али г. С. има друго тумачење: се „раснада у два кратка у—г,г, и друго г, стојећи измеЈју два самогласника, прелази у «: цргки-е, црпкнхе, цршпве," и то се зовв С црквом око крста. У ,§. 314. говори се о истом закону овако: „на се и и п раснадају у пј и гв, и дакле овдје нема ништа о ономе гк. IГа онда бп нрема ономе нанри ед и кменх вал.ало тумачити: би-ент, — бљвент. бмснт., а ко то још такр тумачи? Г. 0. не зна да. је тај закон из мало старијег доба но што је ст. слов. језик, па кад то не зна, онда је требао вјерно за Лескином, а онијем нанријед тумачењем није ама баш ништа добивено за физијологију гласа иКао наставак за основу комнаратива имаде ЈГескин наставак -у>з-, .а 1'. С. ставља '„-■Иф.еили ЈГескин вели за оно %: ос!ег В. (1ег А(1јеМу81ап1П1 1аи(,е4 анГ -с- (%) аиа, ап -№е1е11е8 -јвв- анћчИ.,' дакле % не нринада наставку за основу компаратива, још ман.е паК ако узмемо вјеројетније тумачење да у то.ј прилнци долази -јие- на, готов иадеж. Свакако дакле за ноређеље придјева није нас/гавак Љјис,- него само -јвс-. Ка,д сложене деклинације вели I'. С. §. 140. " „ОдреЈ)еи:и вид ностаје, кад се на неодређени дода заменица и, к-:, га, па тако се и у сиима осталим падежима на падеже именичке промене дода,ју надежи те заменице", и тО ,је са сВијем добро и на, томе ,је требалб остати. Ајги одмах за, тијем у §§ ; 142. 143., не мнслећи о оном, наиријеД казује како се у њеким сложеним надежима не додаје замјеница на имеистси падеж већ на основу. Из овога се види како г.- С. прије свега не иази нгга говори, а за тијем како је слабо читао Лескина, ио којем је своју књигу „саставио". Баш је Ле.скин (у 1)10 ВесНпаМоп 1111 81ауМг-1и птн! (гепп) доказивао насупрот МиклошпКу да у свпјем иад(}жима влада, .један ирппп.нп, *да ,је/у свијем слож. падежимп дошла. замјеница на

именсжи иадеж, а обдици, у којима изгледа да ,је замјеница дошла, на, основу, иостали су нз потнуних облика што „дпсимнлацијом" што опет аналогијом. (види стр. 132. и д.) Нека то г. С. прочита, на нека не иротурује неистипу нод именом Лескиновим. У §. 154. остао је г. С. при том да је инфинитив иачин (неодређенп) па тако исто и суппп да је начин, ма да цио свијет зиаде да су то номина. Иначе је требао остати код термина Даничићевих, аорист: 1. пређашп.е, имперфекат: П. ирефашње; јер аорист није пређанпве сврпгено него пре1)ашње тренутНо (кад је већ хтио термином тумачитн), а нлусквамнерфекат није вријеме '„давноирошло" него баш иређашње свршено, како г. С. аорист" назива. Све су то иојмови, е*ко,јима ,је требао, давпо битн на, чисто а не да се то ров* 4о(, (Ивспш1па подгр иј ева. У §. 169. код секундарних наставака у глагола вели г. С. да се „лични наставак за 1 л. једнпне стогоио са крајтвим гласом: од основе у г. и Писати по Лескину на товбрити овдје о стапању, то значи нагрдити Лескипа. Нека нрочита још једном Лестлшов §. 15. :>. В. а. и пека тако тума<Ги7 а нетса, не Л ; тМ". У оном што се казује у §§. 182. 184. а што је требало доћи: у науку о гласовима (али: је вјепгго обишао) ннје се г. С. држао Лескнна; Јер оно тамо „слабијн и јачи коренов самогласник" (§. 182.), па онда „дуљење коренова, самогласника.'' (§. 184.), све ,је то Лескину Л1>1м(П. Г. С-ћу су аористи ц%сг, басг носталп „дуљењем коренова самогласнпка," а, Лескии вели: 1)1е оД Шегћег^его^епеп' (у „Егва^фћпип^") \ г оса1\уе(;1|8е1 пп гивашшеп^ев. Аопв! 2. В. н'кгх ул1 м {с Лч, ч и с х /11 ч к т Лч, ^ећбгеп 111 (1ав Се1ле1; аН,еп АШаи^ев. (§. 24.) Г. С. је „са(тавио" св .оју кн.нгу по Лескину, па је требао мало „;Предг (1вора" удосити. иа казати гдје се, није п за штб се није евуда држао Лескина. Ла држим за-то што га није разумијевао свуда. Псто то у §§. 210. 220. Заиовједни начии иостаје г. 1;у (§. 190.) „од основс времена садашњег кад се крајњи г.тас нроменн у једнннп у и, а у двојини и множини у илн у сва три броја у ?«".. .. а, то није пстииа, .јер се тематичан вокал не мијен.а онако наиречац на и, као што I'. С. учИ, него и н !ј у нмиеративу ностаје од те-