Stražilovo

чз 296 е*-

ево потврђују саме српске новине!" И нружи „Световид" на сто и])ед Гарашашша. — Та то су луде новине, Екселенцијо'! одговори Гарашанин смејући се грохотом. ма да је у себи иуцао од једа: Те новипе уређује суманут човек, који не :ша тнта кад у п.их меке. У њима ви можете читати, што никад ннје било, нити икад може бити. Таким шаљивим речма он ВеФнка колико толико ублажн, и окрене га да верује да су свађу започели Турци а не Срби. Како ВеФик оде, Гарашаннн одмах зовие мене, који сам гади радио у иарочитој комисији, која је исиитивала очевице тих догађаја, како бн се нрибрали докаии, да су Турци нанали иа Србе, а не Срби на Турке. Кад му уђох, оп рече: — Пааиши за онај луди „ Световид" какач доџис: да су јуче на градској видинској каиији им Доњега Града изишли низами, који су крво ударили иаједан хамам, и у њему нобили све оне, који су се купали, а иосле су јурнули у једну сриску школу и сву децу исекли! Радећи у иарочитој комисији, ја сам знао све што су Турци дотле иочинили. За ово чудо писам био ништа чуо. ->а то ногледах Гарашанима са свим убезекмуто. ■ Немој се чудИти, рече оп дал.е: •то мије било, ал меми треба да то доиесе „Свстовид", па ћу ја после том лажи нобијати овај извештај о Мојииу иападу па Видин-канију (бр. 57). Седох и иаписах што ми је рекао. Кад му нрочитах, он ће рећи: ■— Добро је! Сад сн1)И доле г. Пиколи (Христићу, мимистру унутраши.их послова, под којим је била штампа), и кажн му да сам га молио да дозовс Андрића, „Световидова" уредннка, н да му заповеди да то одмах штамна, иа опај број, у ком то изиђе, нека доиесе мени! Ла се спустим с горп.ег боја на дон.и, госп. Николи Х]шсти1«у. Саслушанши иоруку и прочитавши нотицу маиисаму за „Световид", Никола је врати меми с речма: — -Ја пе ћу то да шиљем у повипе; ;ја ие дам да се то печата!

— Г, Гарашанин, иочех ја: — жели да тим нобије онај нзвештај о радњи г. Моје 1 )Огдановића. — Моји сам заповедио ја, да удара на Видин-канију, ]»ече Никола срдито: — и да није ударио, ја бих га казнио . . . Више ме хте говорити. Ја се вратим старцу, и кажем м1то вели г. Христић. Гарашании одби неколике димове, ноћута дуже, па ће тек одједпом упитати: Хоће ли ваша комисија ско]»о свршити носао, за који је састављена? — Кроз два до трн дана најдаље! — Е, иди, и журите се! Доцније се је у Београду јако гово])нло, да јс баш тада бно расцен међу мннистрима: Кнез Михајило је павал.ивао да се одмах отиоци рат с Турцима. Од мимистара уз и.сга је стајао сам г. Никола Христић. Гарашанин пак, знајућм нашу спрему за рат, световар је да се прими нитервснција га])антпих сила, и да се Србија, за опај мах, задовољи каквим динломатским уснехом. Уз љега су били сви други минист])и. ГБегово је ммшл.ен.е пајН(1сле и уснојсмо, тс кмез Михаило сво.јом нрокламацијом 24. сеитембра 1862. објави срнском пароду да, за онај мах, ирима султански Фермаи, који садржава одлуке л,ариг])адске комФсремције о регулисању одпошаја измећу Срба и Турака у Геограду. 1 Августа 1860 у Цетип.ску се улицу доселио, у п.ој начинио кућу, у којој је живсо, радио, и нреминуо касациони судија, чувени натриота Срета .7. ПоиовиЛ, чонек необичмо добар и необичио ]»адии, који се је својски заузимао за србинство, а и за све што је добро и честито. У лето године 1866 Цетињска је улица сва калдрмиоаиа. 1. Сеитемб])а 1868 у Цетнп.ској улиЦи јавио сс је нрви у Србији недагошки лист „ Школа ," и излазио је до ночетка рата с Турцима 1876 године. ()д нролећа 1888 до 1802 у Цетин.ској