Stražilovo

-кз 354 Е*-

и оии га приказују оделитим тииом између других типова; оии су ризиица драгоценога иекуства, културне и душевне висине, до које се народ успео, а та разноликост у онштем складу различитих народа и нлемена и чини ону оптнту хармонију, као и тонови на гласовиру, који се нод додиром уметникових прстију, од најтамнијих до иај јаснијих звукова, у мелодичан склад сливају. Али ни код једнога народа не ћете иаћи толико и такових обичаја, у крви, који би нлеменитом основом својом гонили човека да се што више као човек развија, ма и у наточ својим материјалним интересима ; пи у једнога не ћете наћи такових обичаја, који би га гонили на илеменитосг, па ма оиа била од недогледие штете ш> материјални онстанак, ако не његове особе, а оно н.егових нотомака. Такви обичаји не цвате на „ иросвебепом " Заиаду, љихово је гиездо на „варварском и , неиросвећеном Истоку, на коме се и дан данашњи мирис иитоме ружице иадмеће са сан.аличким нрижел.киватг.ем славујевим и севдисанком харемске ленотиде. Од отих многобројних обичаја тгапоменућу, за сада, само један, ттод именом: „ Хане дан ". Чујте! Европа има дна нлемства: физичко и материјално, илемство крви и новуано. 1Г])во се ноиоси разбојничком мишицом давно иреминулих дедова, а друго разбојиичком кесом, у коју се слива крвави зној хнл.адама сиротаиа, који, за.па;кући сво.ј ум и снагу туђем благован.у, умиру у јаду и чемеру, јер не имађаху нрилике или довол.но венттине да и сами постану оно ието, што и н.ихов новчани илемић. Пред ова два нлемства иовијамо своја колепа, славимо их, обожавамо их, лижемо нрах са п.ихових обућа, и грлећи им понизно колетта, испитујемо, са које ли су стране слабији те да их у згодиом часу на земл.у бацимо. То вам је Заиад! На извијепој нирамиди људских костију и сиротињског зиоја ирослављају свој тријумФ: мишица и кеса, а у њихову подножју видите како се све већма и већма шири гладан стомак нотчињених и бедних милијона, стомак, који зјани ужасном нразнииом и нретњом, да оба величанства иемилосрдио нрогута. Ми-

шица, кеса и стомак, то су нлемства оанада; а срце? а душл ? Тога нема! Обича ји Занада пе нознају илемство срца и душе, оно је својина Истока, „ варварског " Истока, камо овог часа стижемо. Ево нас у ттовеликој, турској „касаби". Још и:'. далека иривлаче иам поглед мпо-. гобројпа вита минарета, која се, као иајвиша налмова стабла, узвијају иад морем кровова и зеленила. Тесне и кривудаве махале вијугају тамо амо а ми иролазимо кроза п.их, ме'>у дут'им и вш50ким зидовима, који пеповерљивом саревиивошћу скривају домове и авлије нравоверних од радознала ттогледа туђих очију. Ио узаним улицама безбрижно леиује немар и нечистота, иодсећајући нас иа крајп.у зачмалост сањивог Истока, а све ово гоии те на номисао: како ли је тек за овим зидовима, у авлији и дому нравовернога? Али Турчин је забравио тврдо малени каниџик, урезан у једпоставноме зиду, кроз који се једва ировлачи, и да, срећом, иема оних узаних а дугуљастих мазгала у зидовима, који служе пра воверноме за ттаслон нушке, да се од спол,аштт,ег напада брани, би се незадонол.ап и суморан кући врнуо. Прислони глану па мазгале и ногледај ! Верујеит ли очима ? Та то је правн рај! Пред тобом је снретиа тт укусиа двокатница. начичкаиа срчали пепџерима и нрострапим доксатом, који малг те ие опасује целу кућу, а са кога се нраво у зелену батпту погледа. Небројетто воће, брижљино одттеговано и облагорођепо, иовија се под теретом иајсочнијега илода, а зелена, ситна ТЈтавица; пронгарана разиобојпим цвегићима, личи на иреголемо нерсиско сеџаде. По п.ојзи је нолегао дебели хлад те чува од подневне жеге правовернога, који иа шареном ћилиму седи и срче наргиле, Сав нредат слатком осећан.у оие лености, која је тако налик иоветарцу. што разблажује жар летње нрииеке. 11о дугој, у векико проседелој, бради рекли бисмо да је ноодавиа нревалио нодне живота; али он је још довољно снажан а да би се могао у старце убројати. То је богат човек, но имену, Дервиш ага. Замитил.ено одбија густе димове из својих паргила и т.ек по кад кад препе задовољно, слушајући како над његовом главом,