Stražilovo

-к? 359 к-

града, по границама ро:тпечке опћипе. Тада би свак у])аиио и иритегао опаике и попио тајии, јер ће се галити аа ноиовима ио дапа хода, пјевајући: „ Крст мосе, Бога моле: Господи, помилуј!" Нити се иотпашс „небо", пи свијеће, ни риииде, но понови очати јеваиђеља па десетак, петнаест мјеста, на у вече врати се сви, сустали и задовол.пи. Али, с временом, хтједе се правијем Розопечаннма да подражавају дош.т.ацима, те и отти маведоше трп литије: о Вогојављењу, о Никол.-дану и о Великој Госнојитш. И у свему се новедоше аа Латитшма. Којим су улицама ови пролазили, опуда хтједоше и нравоелавни, којим су ))едом они ходили, хтједоше и ови, наиријед дјевојчице, на ђачићи с рипидама, па свекеиици нод „небом," на глава])Н са свијећама, иа одјељак војскс, на опет главари и свјетина . . . Тако је трајало двијс или три године, иа Латипи заведоше четврту литију, а нравославни нету. Иа опда опет након двије године „царска вјсра" - ц - јп - дгд ". још једпу, а тада православни придадоше још двије. Даље се није могло, јер вој ници одлучно одрекоше своје учествован.е у више од дванаест литија, — а бе:! војске каква је нарада! • )бог тијех дванаест годиштј.их литија, Ровонек је имао дванаест редовпијех тр:тавица, јер је ва.т.ало, да свака литија буде л.еппта од „ шретходпе њихове ", те је :т сваку требало најмање недјеља датта нринреме, а :за сваком наступатпе бар по толико дапа" препирке и хвалисања. Него, све то не квараше Роаоиечанима спа, колико двије годинтње играттке. У Розоиеку су бивале двије игранке, 1'рађанска и војена, обје уз месојеђе. Одличнији грађапи, без разлике вјере, нриређиваху своју у Венову стану, па горн.ем спрату каФапском, гдје бјеху четирп собе. Ради тога, три дапа нрије, Бепо н Маидалитта изнијели би сав иепотребпи иамјештај и сами се иреселили код п.екоЈа рођака. Тада би одбор отишао ка каиетану Јовану К., иајбогатијем Србину розонечком, да га моли нека нозајми њешто од свога памјсштаја и све своје егзотичио цвијеће, које је старац гајио у великнјем лонцима. Затијем би одбор украсио једну

од четири Бенове собе, крстившије дворпицом, и ако пе бјеше већа од осталијех. Дотле је било мало трошка, аии кад требаше одабрати оттога, који ће отићи у котарски 1])ид. да погоди и доведе свираче, тада би, редовно, сваке године, настала начелна нрепирка: „хоће ли се ревена плаћати по особама, или по иородицамаУ" Разумије се, то би нитање ноставио један од неожењених, а управник царинаре (онај што је имао шест кћери), устао би први противу тога, и к п.ему би се нридружили сви ожеп.епи, дакле већина одличпијих граћапа . . . Мттого нрије тијех ноитљедњих нринрема, пајман.е шест иедјел.а нрије, дошла бп из котарскога града једна стара кројачица са двије помоћнице, те би се пастапиле код судије. Долазак тијех птвал.а узроковашс голему узрујаност мећу женскијем свијетом. Шваље нијссу излазиле из судијине куће но Ј$ечером, мало у шетп.у, го'""во кришом, ->а вријеме њихова бављеп.а госиођа не нржмаше носјете. Најзад. ио -лије' п.еколико дана, твал.е би прешл': ка коме сару у затвор, од п.ега ка приставу, па тако даље но хјераркичпој л.ествици. Појјјто свака госпођа и госпођица хоћатпе да јој хал.ине и но боји и по кроју што мап,е наликују па туђе, можете замислити па каквом је чуду била стара модискии.а. А опет је била па чуду како да пе ода туђе тајпе. јер јој то свака на душу стави, а бијаше тврда на ријечи. Колико јој хитријех замака иамјепттано бијапте, ко ,,, ::г' је вјештијех нзвидиица уходило, колико је нрепредене женске дипломације улагапо било око тога носла, — то већ да се нс нрича, докле би омркла знатна, (обичпо похладна, или кишпа) поћ, кад би се пове повишате, сјајие тоалете појавиле у каФани „код Аустрије". Нећ с вечера разлијегаше се свирка. Фукарске жепе и берекипчићи загуптили би улазак с, иоља. Улазак је био кроз каФану. Одборпици, у Фраковима и залицкани, сједијаху до врата. Није им требало да буду па опазу, јер би познали на нублици нред вратима, да се нримиче гомилица учеспика. Нови отези, као паун-' ски репови, нопадали по поду, на би брисали тијесне и стрмс Бепове степенице.