Stražilovo

чз 4 69 ЕЗ-

Лко иадном ; подппште ме. То јемој грох! шанну :;а тпм и пође да.ч.о. 11()с.чо пекоЈшко корака стаио и окрене ее к п.ому. Оп јој иритрчи. Лко не будем могла издржати, или ако умром... рсчо му н даде анак да приклоии главу. Он !.мс1;не ирод љом. Оиа приТИонс његову глану на грудн, пол.уби јо и ноложи ог.оју руку на п.у. — ЈЕрнми мој благоелов, рече му, и иредај га п н.пма... Марти и... њој, — бодној мојој ])јори... II њој, чуј добро! — Пабушка! одазва ее оп јецајући и љубоЈш јој руке. Она иетргне руку и пође, да и дал.е блуди по шипражју, по брегу и по пољу. „У в^руклцси дуиш еетв евое царетво!" рсче у есби Рајски, отирући еуЗе и гледајући на п.ом. Опа једина је кадра тако трнети за еве, што л.убп, н тако зЕубити и искуиљивати евоје и туђе грехове! Пи 1!јери иије било мпого боље. Рајеки јој одмах иеприча евој разговОр с бабуинсОм, и кад јс другог дапа из јутра, бледа и инмучена, ноелала по н.ега и аанптала, како јо еабабушком, оп јој меето одговора показа Татјану Марковну, како иде по ирту п кроз редово дрвећа у ноље. Мјера иотрчи к прозору и жел.ио гледаше на ба.бушку, која је блудела еа евојим бременом иесроће. Ирес-травл.ена изразом н.сна лица ирул;ала је руко, као у молиТви, за бабушком. 11>у је вукло срце к Татјаии, али се јшјс уеуднла, да пзиде нре.д и.у, бојећи ее, да, ће је тим убпти. Нјери беше куцнуо час праве казне. Тек сад је видела, како је дубоко забоден нож и у њен и у други једап, п.ој близак и мио живот. Ва што она да сс мучи? Она јс света, а ја... говорила је у ссби, трнсћи неисказане мукс. Рајеки јој допесе благослов Татјапо Марковне. Оиа му ее бацила па груди и дуго је илакала. Другога дапа у вече пашли е.у је, где ееди полуодсвона на ноду у великој дворани. Ворис п свелитепикова жсиа, ио коју он беше нос.лао, мерадошс јс силом одвеетн одапдо н метиути јс у поетељу. Рајски шппал.с но доктора, којнјој' нрвиншс ередетво за ублажавање. Нјсра иопије лекарију, али се ие умирп. ЗаНсла би сс мало сиом, алн ес снакп час трзала п иптала, како јс бабушки. Оиа ппјс хтела слушати оно, пгго јој је шапу-

тала на уво п>еиа иријател.ица, која је могла знатп све н.сие тајне н чувати их, алн која не бешс у стању номоћи Вјери и умирити је', кад јој је на.д главом загрмео еилии гром. Дај ми, да пнјем, шаиутала је Вјера, н пе говори ми више иишта. Не иушта.ј иикога унутра и расиитај, како јо бабушки. г Гако је било и иоћу. Трзајући сс еваки час из дрсмежа увек би мрмљала: Вабушка нс ће да дође! Вабушка ме не волп! Бабушка ие ће да оирости. Трећег дапа Татјана Марковна изидс из кућс, а пико није оназио, кад и како. Рајски, који пије двс ноћи снавао, прилегпс мало да одахне, паредивши, да га одмах пробуде, чим опа изиде из куће. Али Јаков и Василиса бсху отишлп у цркву и једиип Савелијс јс видео своју госпођу, да се сишла у попор, хватајући сс за дрвета, и да јс иосртала, кад је ишла иреко лива.де. Рајски иолсте за њом и иза угла оиази, како се опа прско иол>а лагапо враћа кући. Оиа јс застајала и обзирала сс иатраг, ка.о да сс оирашта са сел.апским кућицама. Рајски јој се приближи, али сс ис усуди проговорити. Њега беше задивио нов израз иа њену лицу. Мсето покориога страха, бсше иа лпцу израз дубоког очајања. ГВега пије ни виДела исго со чипило, да гледа у очп својој несрећи. На једарсд сс заљуља п почс хватаТп око себс рукама, да пе падпе. Рајски јој нрискочи у помоћ п уз помоћ Василисину довсде је до куЈго, посади јс па столицу и појури ио доктора. Татјана сс обазре око ссбе, али пе позпаваше никога. Василиса горко заплака и спусти ср на колеиа прс.д њом. — Матушка Татјана -Марковна! ванила је она, дођнтс к себи. Нрекрстите се! Старица се прекрсти, уздахпс и знаком иокажс, да пс можс говорити и да јој сс дадс, да пије. Она за тим легне у ностсл.у, али још увск ка.о вап собе и пс знајући, шта ради. Василиса јс раздспе, обложи јс топлим салветима, патаре јој руке п ноге синритом и на послстку јо прн мора, да поиијс чашу варспа вина. Доктор наредн да јс оставе у миру и прснише јој иекилек. До Вјерс бсху донрЛе иепал;л,иво пзговореие речи: бабушка је пала ,у кревет. Она збаци са есбс покрцпач, одгурпс Наталпју Пваповиу п хтеде да иде 1; њој. По Рајски је задржа, рокавшн јој,