Stražilovo

~тЗ 557 &-

невоља смета, да се ода тој страсти. Обрааовапе класе виде срећу и здравље у тоМе, акоједу кусна, иуна ране и лако сварљива јела а лечници нотврђују то мишљење и уверавају, да је најскупље јело, месо,. и најздравије. Задовољавање потреба има своје границе, но уживање не зна за границе. Хлеб је нотребно и достатно јело (томе су доказ милијони јаких, хитрих, здравих, радених људи, који се хране само хлебом). Али хлеб боље прија, кад има уза њ још што. Добар је, кад се удроби у чорбу. Још је бољи, кад човек у ту чорбу метне свакојака варива. Па и месо добро прија само, но још је боље нечено пего кувано а најбоље пријају неки делови меса, кад се лако иснеку у маслу и то још • тсрвави. Уз то долази вариво и слачица на и бино се није уз то, и то најрадије црно. Па сад човек не би ништа више јео, али рибе тек ипак још може, ако је зготовљена у умокцу па ако уз то још има и бела вина. Онда баш вдгледа, као да човек и не може више, ни масно, ни кусно, но посластица и у лето сладоледа, зими укувана воћа и таквих ствари ипак још може човек да ноднес,е. И то је сад ручак, скроман обед. Но такав се ручак даје удесити да буде и већи, и то таксј, да нема границе. Има силних јела, што' драже апетит, пгто сеједу пре ручка, међу појединим јелима и иосле ручка, за тим цвећа, скуиоцена посуђа и свирке за столом. Но најчудноватије је при том, да су људи, који с дана у дан нуне стомак таквим ручковима, тог најивног уверења, да тако могу живети морално. Ност је нуждан услов честиту животу; но и код носта, као и код уздржљивости, долазе питања: чиме ваља почети? како се то иости? колико пута треба јести? шта не ваља јести? Као одговор иа та нитања описује Толстој кланнцу у Тули, где је био неко време ире тога, па износи страхотне нризоре, кад се марва коље. Завршиа глава ресимује, што се даје извести из тога разлагања. За вал.аи живот иотребан је одређен низ добрих дела; ако човек озбиљно тежи за ваљаним животом, онда мора пазити на нзвестан ред а први степен у том реду јесте уздржљнвост у .јелу -г- пост. А кад пости и озбпљно и ревно настоји да живи као што треба, то се пре свега мора уздржати од животињскога јела, јер, и не гледајући на то, што та јела буде и изазивају етрасти, одлучно је неморално јести их, јер то претпоставља де-

ло, које се противи моралноме чувству, а то је убиство > а тежњу за тим јелима изазива ле халапљивост и ногузијашлук. * ❖ * Идејал, који проноведа Ј1ав Толстој, може изгледати недостижап. ] 1о ако не захтеви моралности, а оно за цело свакоме разумљиви нагон самоодржања нагониће и онога, који баш не гине за „лепим животом", да размишља о Толстојевим закључцима. ПроФесор Скворцов носматра питање ране и јела са чисто фиСиј олошког и здравственог гледишта те и не додируј е питање моралности, Изгледа да он каже баш противно оном, што гроФ Толстој у својој расправи излаже: „Ја сам тако слободан изразити Вам жељу, да на такве тобоже подређене потребе, као што су потребе стомака, или прецизније: ране, обратите више пажње . ; . На задовољавању тих потреба оснива се, као на темељу, наше здравље и наша срећа, наша мудрост и наша слава," Па и ако из Скворцовљеве расправе дознајемо, да је недостатна рана веома шкодљива и да гладовање у маси веома пагубно утиче на државии и друштвени живот, ипак нас он поучава, да сс злоупотрсба у утољавању природне глади мора • сматрати како у моралном погледу као порбк, тако у физичном погледу као извор силесији болештина. Те се болештине излегу: 1. отуда, што се у телу нагомилај у" супстанциј е, које изазову дебљину и пуно крви; 2. отуда, што се у телу накуне остатци јела, која већ почпу трунути, и отуда се роди подагра, 3. отуда, што се стомак и остали органи сваривања иреморе те изазову разне врсте диспепсије; 4. отуда, што се сувише надражи анарат сваривања, кад нема сокова, што потпомажу сваривање, а отуда се опет могу изродити катари, и запаљења црева и стомака, жутица и сћо1ега иоз^газ; 5. отуда, што се човек сам отрује тиме, што се створе отровне супстанције из преобилне ране. То се обичио не исказује у одређеним акутним наетупима — вели Скворцов — него нонајвише само у осећају муке, слабости, притиска, каткад надражености,. у ошпте хинохондрије; често се јави и главобоља а свакако и повремено лупање срца и астма, неправилно фун гирање бубрежака и разиоврсне нервозне па чак и исихичне растројености. Принции уздржљивости има дакле читав арсенал оружја против најразновренијих болести. У нотврду тога давно