Stražilovo

-43 600 Е3~

за што они онде тако безбрижно ееде,.. Зпаду, да је стари војиик па етражи! Рекав то тихо рааведри ее и поглади бркове. Утешило га то ноуздањо, што но га имађаше у њему млађе колено, у које је већ ночео сумњатш.. — Да, добро раде —■ рече сам себи нродужив ходање — са свим добро, јер стари војник не ће дати, да надну у клонку. Охо ! Бивало је иза Вољске, па цела извидница ноиада од умора, а Гашпар Грабињски ипак догледа и. . . Ту подиже чапку, као да хтеде да сам себи ода достојну пошту, на стаде, боље воље, обплазити око двора по десети иут. У то со у ваздуху стали будити пеки гласови. Најпре нрохуја кроз грање* од дрвета у огради дуг ваздушан ћув е дивиим јеком. Беше то први уздах, први знак живота престравл.енс природе. За тим уздахом дође други, за другим трећи, За трећим четврти... а сваки свс у ман.им размацима — као било живота, који се повраћа. Економ застаде, па ослушкиваше негде чак иза Висле! Осим једноличпих валова лакога поветарца ништа се друго није чуло, осим заниханих врхова од дрвета ништа се друго није видело! Опет прође иеколико тренутака. У осветљеним дворским собама дизаше се жагор, на сјајним прозорима одбијаху «е гуети колути дима. Ал на прозору се не указа ни једно лице. После једноличног хода од неколико сати екоиом па један- пут застаде. Намести ухо к југу па стаде нажл.иво ириелушкивати. Али свуда беше тихо и нусто. Само се ветар гласиије одзиваше. Најзад му се учини, да се онде, иа белом нољу, миче нека црна тачка... Уииљи уту .тачку старе очи. које га никада нису превариле. Не, то је обмана.. „ Црна тачка стајаше на једиом месту — ах! та то је стара крушка па ливади! И опет стаде обилазити стари Гаишар око двора. Али одмах иза трећега нрозора застаде, па ни да се макне. Црие му тачке на једаи иут нестаде испред очију. А неетаде је баш ондс, где беше низина... Еле, то није црна крушка. Економ се није дуго предомишљао. Окреие брзо у ходник, да узбуни збор. Могла је то, до душс, бити и лажна узбу,па,» а-^ц"лажпе су узбуне врло потребпс за мла^ појцика, ЈАр га павикну, да буде будап и снрем^, као запета пушка. Тако мпшл.ашј' "старлц. на уђе у ходнпк.

У ходнику сс гласно накашље, још гласније заструже ногама. Носле ухвати за браву, па и ако му та брава беше добро нозната, онет ју окреташе то на ову, то на ону страну, као да му је само до тога стало, да што више луне начиип. Беше то од н.ега нека дискрецнја, која требаше да опомене сакуиљене, да улази иеко.у собу, који не заслужује њихова повсрен.м. Пе како се није ии преварио у својој тактнци. У соби па једап пут пастаде мртва тишина,.а носле се чуло премештање столица и столова, као да су ее гости стали, на тај зпак, друкчије разрсђивати... II. Кад је економ отворио врата, видс их, где тако мирпо и.лепо седе поред карата, као да ни о чему другом пису ни мислили. Поред играча лсжаху у иљуваоиицама недогореле, још задимл,енс смотке. Непопијене чаше чаја размсштене беху овде опде, а играчи их дохваћаху с тако неиритворном иоузданошћу, као да су им те чаше, од неколико сати, намењене. Неколико их, * шта вишс, заподенуло свађу због маковске десетке, која није била избачена, кад је требало. Осмехну се старац и, мерећи очима све редом, помислИ: -- Не знам, како ће се тући — али комедију ваљаио играју! Збор беше повелик. Двадесст до тридесет лица ееђаше за столовима с картама у руци. Густи колути дима витлали се ио ваздуху. Сви гледаху у карте — па економа се нико не осврну. Одмах наспрам економа сеђаше просед госнодин, обојених бркова, који је, као нрави војник, са евим мирно искапљивао чашу чаја, врло обојепу румом. По држању рамена познаде одмах стари војник, да су на тим раменима биле некада уланске нарамице. Увераваху га о том нодсечени бркови и малени -залисци, спуштени два цола ниже од уха. Чињаше се екопомуДца га је пекада и видео па саском тргу... Осмехнуо се и махнуо главом, као од задовол.ства, Уз тога госиоДина високих рамеиа сеђаше опизак мушкарац од четрдесет годииа. Његова гојазиост одаваше унутрашн.и мнр, у ком је живео за шеснаест годииа. Тогаје нозиавао Гашнар Грабињски и сећао се, како се је с Дверпицким превозио преко 1!исле. Трећи им д]»уг беше ссд као овца. Лице му беше сабрапо као ковачки мехови, ал плећа је још држао усправЉепо г као да га није ппшта у