Stražilovo

43 В63 ЕЗ-

широм. Собе беху аидане, а строп, дебело олеил.еп иловачом, ие нушташе ватре унутра. Димило се, до дунЈе, кроз нрозоре, ал комесар и поред дима уђе у кућу. Брзо нротрчи кроз еобу за поседак, у којој ' ј,е Јадвига свирала ,.1/ ћммпопЈе с1е« ап§еа" и у којој се комесар лонтао с малим Стахом. Свс беше опде изломљсно и норазбијано! Памештај, слике, гласовир — све то бсшс само гомила дрва! Прође другу, трећу, четврту собу. Свуда дивљачко пљачкање! Уђе у еобу, где беше слика мајке Ножје... ади шта ту виде... Мати, са троје деце, лежаше иред клецалом мртва и хладна!... Не беше трагова од раиа — а онет у том телу не беше дуите!.., Смрад од недогорелих греда испуњаваше це.гу собу... Уз мајку лежаше мали Стах као сиаваћиви анђслак а иоред њега иа земл.и улан од хартије.. ч Држећи брата за руку и притискујући лице уз њего.ву главу, ночиваше .Јадвига, бела као карарски мрамор •.. Само једно- створење бетне још у животу... Малена Ванда нрил.убила се уз хладне груди материне па плакаше тужно и жалосно... Комесар ју узе на руке и излети брзо, јер му већ нестаде наре у грудима... Загрлив девојчицу трчаше с њом путем у долину, као ван себе. Код једне колебе натрапа иа неку жену... Њој даде дете — а он трчаше даље. „. куда ? не знађашс ни сам. XV. Дуго је јурио госиодин комесар пољским путем између два реда врба, које беху дивпо обориле гране. На сваком кораку му се чии.аше, да види пред собом читаву ЈЈОЈску злих духова, који га од свуда окружују. Завиривао је страшљиво у те чудне, паказне ликовс, а кад једних иестане, страшии га други... На широком цоћпом обзорју трептаху ватре у иаоколоу а црвспи, големи пламенови, укрштаху сс па небесном своду. Поноћпи ветар разпошаше, на све стране, глухе, потмуле крике... Комесар је журпо даљс, а пратило га све оно, тито је видео па дворишту и у соби са

Сликом мајке Вожје... Н не могаше утећи ни сакрити се.1... Минуо јс рашљасте врбе, мИнуо гробља и јарке, иут се је разилазио иа неколико страна, слике мука Снасител.евих остајаху за н.им само не могаше остати оно, птто је видео на дворишту и у соби с мајком Вожјом Ченстоховском!... Најпосле, носле дуга нотњега путовања, застаде комесар нред малом крчмом, која стајаше усамљена нод шумом. Беше то скровито местанце. На мпљу у наоколо не бсше никакова села. У крчми су само две собе и малено предсобље. На једном прозору тренташе 'слаба1ка светлост. Комесар отвори врата... У соби беше иусто. Само се мицао Чивутин, огрнут белим чаршавом, снрам светлости малене, лојане свеће. Жалосним, уцвељеним гласом изговараше гласно ттсалме пророкове.. .. Комесар уђе у собу. Стари Чивутип поди- \ гне руке, климне главом, на се мољаше даље. Комесар седе уморан на клуну. Чудна беше слика тај стари Чивутин у самртничком чаршаву! Беше то чисто епилог свега оиога, што је господин комесар данас видео и иреживсо. Најиосле сврши Чивутин молитву. Одреши кајише с руке и скине с чела Божје зановеди. — Дј, ај, Негг Соттј.чваг, — повичс, примичући свећу - шта ће то бити, шта ће бити! Пале, убијају!... — Нмант ли јаке ракије ? — запита мрачно комесар. — Ракнјс?... Ај, ај, моја је ракија сушти шииритус, па опет је за то иреслаба! — Мматп ли жену, дсцс? — 11е, господине комесару, удовац сам, имам еамо унука. Комесар искаии чашу нружене ракије. — Иматн ли нразну собу? — Нмам, госиодине комесару!... Нзволите... Ај, ај ! Властелина из Рунова ировезли пре по сата с одсеченом главом! Комесар упаде брзо у собу. Чивутин нође за њим са свећом. — Провезли га — заиитачио Чивутин а крв лопи с кола... Не ћс бити добра! — А тпта није добро? - дрекне комесар — зар је ко томе крив? Сами су себи криви! — Ссл.аци су овде говорили, да им је госио-