Stražilovo

-га 662 Е>-

ј е по вољи, чу-

„Лако је за доказ. Ако ћете одмах." И не сачекавши његова одговора викне своју служавку. Мргудићу беше па устих, да каже, како је недостојно п>их, да слушкиње зову да сведоче, но Фаустипипа се слушкиња већ створила пред и.им, као да је где у нрикрајку чекала, да је викпе газдарица јој. Звала сам те, Клара, да носведочиш, што смо нас две онда виделе. Не бој се ништа. Не ће ти госиодин ништа, јер истину ие треба крити!" храбрилаје Оларићка .своју служавку. „Такоје!" потврди Мргудић, пашавши се у неирилици..." Клара никако .још да проговори што. „Но на говорн, ,јеси ли видела, када је господин учитељ кроз башту утекао ? Је ли да сивидела!" наваљивала је Фаустина. „Јесам!" — промуца пајпосле Клара. XI. Сутра дан се, као из ведра пеба гром, нросу по селу глас, да је Мргудић отерао своју жену. Попа је дошао да стиша ствар, (Настав

али га је Мргудић одјурио из свога стана, поцретивши му, да ће и с н.пме другојачије од данас. Перић му одврати, да !. и оп за женом, ако је не ирими патраг. И сама се Фаустииа зачудила, кад јој допесоше тај глас. Није опа пи сап.ала, да ће пеодлучни Мргудић своју жеиу отерати. Мислила је само, омрзиуће је са свим па живети с п.ом само по морап.у, као што има сто и сто таквих брачних парова. Хтеде у једап пар да оде, да ублажи задевицу, али јој опет дођу пред очи иитереси њеиа мужа... те као вели, да ие прави од зла горе. Интелигенција се Краковачка подели на две Странке. Мргудпћ и Оларић са нешто нристалица па једпој, а попа, учитељ и велика већина сељана па другој страни. Оларићка поручи Бојводићу, да тражи друго место, јер ће га Оларић и Мргудић гонити, по ои јој одврати: Коме је тесно, нека иде. Он ће чекати, док се најпре докаже певиност његова. Обе се страпке спремале борбу. Која ли ће победити? ићо ое)

на очајну

XIV.

риолижив се сслу, углсда господин коК^месар, пред крчмом, небројену гомилу сељака, која га поздрави дивл.ом дреком. ■ Иза крчме се виделе рушевине двора, који догореваше . . . Гомила сељака с косама и секирама, у окрвавл.спим кожуснма, оиколи га урличући: живео госнодин срески начелник... Комесар се открене од тих крвавнх савсзника— п приближи се рушевииама двора. Чудие му сад ствари изидоше пред очи иа дворишту! Одмах иа капији лежаше полеђушке на снегу старп економ у кал.узи крви, очи му бсху избс-

ЦРВЕНА КАПА. ромаи Јована Захарјашеви^а с пољског превео Рајко. (Наставак.) чене, а руке раширене, као да призива небо на освету !...

Комесар га гурне ногом — оеше мртав

Мало Даље од п.ога лсжаху два стражара. Изломљени им карабини показиваху, да нису нали без борбе. Један је баш одгризао набој, а други имађаше нун-у шаку кратко опшшапс, сел.ачкс косе... Дал.е, савијен у клунче, с расиорсним трбухом, лежаше Матија, а одмах до п.ега баштован п ћорави кухар збратилн се за увск у заједничком загрл.ају !... Пакленом светлошћу обасјавашс двор те •жртвс... Из крова на двору суктаху стотине пламепова,, а остаци догорелога дрвста разлетаху се